Rusi se mole Staljinu
Kult vođe svetske revolucije Josifa Visarionoviča Staljina rasplamsao se u Rusiji. Sociološka istraživanja pokazuju da je odnos Rusa prema Staljinu postao pozitivan u kontekstu sukoba sa zapadom, a poklonici njegovog lika i dela postavljaju mu biste i memorijalne ploče i čak su ga živopisali na ikoni.
Generalisimusa su izobrazili čuveni ribiski ikonopisci i bila je smeštena u sali gde je održan kongres Saveza pisaca Rusije. Ikona je nazvana "Bogorodica državna", po uzoru na stariju, oficijalnu ikonu carske Rusije koja predstavlja znamenje u rangu zastave, grba i himne.
Izobraženi generalisimus u beloj uniformi i okružen sovjetskim maršalima donet je na polja kod Prohorovke, gde se 1943. Kurska bitka prelomila u korist Crvene armije. Ikona je pokazana saboru od nekoliko hiljada ljudi, a nošena je na rukama od crkava do spomenika palim borcima. Hilandarski jeromonah Afinogen pratio je ikonu i odslužio litiju u pomen poginulim herojima, a pred likom generalisimusa dodeljena je i Prohorovska književna nagrada. Sve vreme, kraj generalisimusa stražarili su veterani u uniformama i sa odlikovanjima. Za njihovim primerom pošli su i sadašnji ruski vojnici.
Votka za sve
Kozlova objašnjava da se Staljin u toj kući sreo sa maršalom Andrejom Jerjomenkom i ispsovao ga dok nije primio vest o oslobođenju Harkova i Bjelgoroda. Naredio je da se vojnicima iz pratnje nalije votka, a domaćici je noćenje platio konzervama hrane, jer je novac bio beskoristan u razrušenom Rževu sa 300 preostalih stanovnika. Domaćica je tek tada saznala koga je ugostila i pala u nesvest, pa je morao da interveniše vojni lekar.
Istovremeno se deo prozapadne ruske javnosti pobunio protiv muzeja u rževskom selu Haroševo. U maloj, jarkoplavoj kući noćio je lično generalisimus kada je u avgustu 1943. posetio front, tada još oko 200 kilometara od Moskve.
"Muzej zla", "Izba Tiranina", "Staljinizam se vraća", samo su neki od naslova prozapadnih medija. Društvo Memorijal iz Tvera optužilo je upravu muzeja za pokušaj obnavljanja kulta Staljina.
Međutim, maleni muzej deo je postavke posvećene rževskoj bici, malo poznatoj klanici u kojoj je za 14 meseci poginulo oko 350.000 Sovjeta i isto toliko Nemaca, a ukupno je bilo milion i po ranjenih.
Prozapadni liberali rževsku operaciju tretiraju kao žrtvovanje ljudi u besmislenim jurišima, a vojni istoričari govore da je time sprečen novi nemački pohod na Moskvu i prebacivanje pojačanja pod Staljingrad. I upravo se na tome lomi viđenje prošlosti ruskih liberala i konzervativaca.
Direktor muzeja Lidija Kozlova zbog kritika još nije otvorila vrata posetiocima, iako je oko 70 odsto građana Rževskog rejona podržalo projekat.
Memorijalne ploče Staljinu nedavno su postavljene u Usurijsku i Simferopolju na Krimu, što je pozdravio i Staljinov unuk Jevgenij koji je nedavno poručio iz Gruzije: "Da je deda poživeo još pet godina, svog ovog cirkusa ne bi bilo."
Cveće voždu
Komunistička partija Rusije u Lipecku je prošlog meseca otkrila bronzanu bistu koju su primili na dar iz Severne Osetije. Poslanik Nikolaj Razvarotnjev rekao je da su vlasti izdale dozvole i da će komunisti da drže stražu oko tri metra visokog spomenika zbog vandala. Ispostavilo se da to nije bilo potrebno, pošto je za Dan pobede spomenik osvanuo pod cvećem koje su doneli građani Lipecka.
