Irak u strahu: Stiže 100.000 stranih vojnika
Amerika je odlučila da pošalje oko 10.000 vojnika u Irak da pruži podršku jakim silama iz Zalivskih država koje trenutno broje 90.000 vojnika, upozorila je iračka opoziciona poslanica Anan Fatlavi. Ona tvrdi da je plan načinjen tokom posete američkog senatora Džona Mekejna toj državi.
Tokom sastanka u Bagdadu 27. novembra, Mekejn je rekao premijeru Hajderu Abadiju da se o toj odluci "ne može pregovarati" - tvrdi Anan Fatlavi, šefica opozicionog Irada pokreta.
- Sto hiljada stranih vojnika, uključujući i 90.000 iz Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Katara i Jordana, i 10.000 vojnika iz Amerike, biće raspoređeno u zapadnim regionima Iraka - tvrdi Fatlavi.
Ona je dodala da je irački premijer protestovao zbog takvog plana, ali da mu je rečeno da je "odluka o tome već doneta".
Mekejn i njegov kolega "jastreb", senator Lindzi Grejem pozivali su da se utrostruči broj američkih vojnika raspoređenih u Iraku na 10.000, a takođe zagovaraju slanje istog broja vojnika u Siriju da se bore protiv Islamske države. Amerikanci bi podržali 90.000 vojnika međunarodnih kopnenih snaga koje bi pretežno činili suniti iz arapskih zemalja poput Egipta, Turske i Saudijske Arabije.
Region mrzi Islamsku državu
- Ovaj region je spreman da se bori. Ovaj region mrzi Islamsku državu. Cela regija želi da Asad ode. Dakle, postoji mogućnost da se pod američkim vođstvom urade dve stvari: da se zada udarac Islamskoj državi i da se Asad primora da ode - tvrdio je Grejem tokom zajedničke posete Bagdadu u novembru.
- Saudijska Arabija, Egipat, Turska - imaju regionalne armije i oni će ići u borbu ako ostavimo uklanjanje Asada na stolu. Većina borbe odvijaće se u regionu - dodao je on.
SAD trenutno ima oko 3.600 vojnika u Iraku, uključujući i 100 vojnika raspoređenih za specijalne operacije. Bela kuća okleva da izvrši veliku kopnenu operaciju, navodeći kao razloge velike troškove i gubitak ljudstva kao i moguće političke posledice onoga što će američki protivnici predstaviti kao još jednu zapadnu invaziju na arapski svet.
Mekejn-Grejemov plan takođe predstavlja rizik od direktnog sukoba između koalicionih snaga, s jedne strane, i Rusije i Iraka, s druge, koji i vojno pomažu Asadovu vladu i ne mogu ostati izvan borbe.
To dodatno dobija na značaju posle obaranja ruskog bombardera na tursko-sirijskoj granici, što Moskva smatra zabijanjem noža u leđa.
Bagdad je takođe zabrinut zbog turskog prisustva na svojoj teritoriji nakon što je Ankara poslala trupe u zapadni Irak i odbila da ih povuče, uprkos iračkim protestima.