Islamisti odgajani u Evropi, a obučavani u Bosni
Postoji nekoliko okidača "Arapskog proleća" i svih ratova koji su nakon njega usledili na Bliskom Istoku i u Severnoj Africi, a globalni razlog je potreba transnacionalnih korporacija da šire svoja tržišta, ocenjuju učesnici skupa "Od Arapskog proleća do rata u Siriji: rađanje multipolarnog sveta i bliskoistočne krize”.
- U ocenama Komisije UN za društveni razvoj i ekonomiju sa početka devedesetih godina, takođe i MMF-a, Svetske banke i drugih međunarodnih organizacija, prisutna je zajednička ocena da je region Bliskog Istoka i severne Afrike izuzetno slabo globalizovan, da su u pitanju zatvorena tržišta, da nema dovoljno regionalne razmene i saradnje i da u tom smislu treba menjati stvari, da treba liberalizovati ekonomiju i da treba sprovoditi politiku privatizacije - kaže Slobodan Janković sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
Nakon urušavanja SSSR-a i njegovog povlačenja sa svetske scene, SAD su postale dominantna sila i preostale su samo četiri zemlje od 1991, koje su se protivile njihovom vođstvu - Irak do 2003, Libija do 2011, Sirija i Iran i prirodno je da su se one našle na meti SAD, dodaje Janković, koji u tome vidi makroregionalni razlog današnje krize.
Lokalni okidač za bliskoistočnu krizu, nastavlja on, jeste sama struktura tih autokratskih režima, velika socijalna nepropustljivost, velika kontrola bezbednosnih struktura i ekonomija u rukama malog broja ljudi.
- Sa druge strane, jedan od lokalnih pokretača je i potreba Izraela da se obračuna sa svojim neprijateljima. Najveći neprijatelj Izraela sa kojim se graniči je upravo Sirija koja ima najozbiljniju vojsku i koja je logistički podržavala Hamas i Hezbolah - zaključuje Janković.
Tajni sporazum o podeli Bliskog Istoka
Za palestinskog ambasadora u Srbiji, Muhameda Nabhana, bliskoistočna kriza ima uzroke u nastojanjima Zapada da redefiniše Sajks-Pikoov sporazum, tajni sporazum Francuske i Velike Britanije potpisan 1916. godine o podeli interesnih sfera na Bliskom Istoku.
Taj sporazum, prema Nabhanovim rečima, ima dve konstante - naftu i Izrael - sve ostalo može da se menja.
Nažalost, promene se vrše na drastičan način, razaranjem država, a cilj Zapada je da uz pomoć islamističkih militanata formira nove države.
- Zapad je uvideo da su stari saveznici pohabani, više nisu u igri i traži nove saveznike. Nove saveznike našao je u islamističkim pokretima, gajio ih je i obučavao. Militante je trenirao u Avganistanu i Bosni, a političare je gajio u Evropi - u Londonu, Parizu, Berlinu itd. Svi lideri islamskih pokreta su rasli i odgajani u evropskim centrima i svi njihovi militanti su trenirani u Avganistanu i Bosni. Ono što se desilo u Bosni se sada proba i u Siriji - zaključio je Nabhan.
Za novinara "Politike" Boška Jakšića ključno pitanje je da li je moguć kompromis između Rusije i SAD o tome ko bi mogao da nasledi sadašnjeg sirijskog predsednika Bašara el Asada. To pitanje, kako Jakšić kaže, odrediće stratešku poziciju Sirije u budućnosti.
- Jasno je da Rusija hoće da sačuva, a Zapad da preuzme Siriju kao uporište svog uticaja i biće jako teško ustanoviti ko će prevladati. Pregovori se otvaraju i otvoriće se. To su dijametralno suprotne strane koje sede za istim stolom, iza njih sede velike sile sa isto tako dijametralno suprotnim interesima, ali u tome i jeste umešnost diplomatije, da iznađe neko rešenje, da se omoguće preduslovi za slobodne izbore, pa onda neka sirijski narod odluči šta hoće - kaže Jakšić.
Obe velike sile saglasne su oko tog pitanja, objašnjava Jakšić, s tim što je Rusija u insistiranju na slobodnim izborima glasnija. Jakšić, međutim, predviđa da će do te faze sirijske krize potrajati.
