Ko je mafijaš - Putin ili Erdogan?
Za nekoga je mafijaš Vladimir Putin a za nekoga Redžep Tajip Erdogan. Stvar percepcije i ugla gledanja...
Ne tako davno, bivši lider ruske opozicije i šahovski velemajstor Gari Kasparov ocenio je da je Putin diktator kome su ratovi neophodni da zadrži poziciju i optužio Zapad da se "predao". Konstatovao je da je "Rusija mafijaška država, a Putin glavni kum".
Danas (5. decembar) slično poređenje pravi Džon Vajt (kolumnista Bi-BI-SIja, Independenta, Hafington posta i drugih uglednih medija), ali za turskog predsednika. Name, on je uporedio Redžepa Tajipa Erdogana sa mafijaškim bosom iz kultne serije "Sopranovi".
- Ko bi mogao da tvrdi drugačije s obzirom na mutne poslove između Turske i ID, za koje mnogi tvrde da već dugo postoje. Na najosnovnijem nivou, da ne mogu toliko slobodno da prelaze tursko-sirijsku granicu, takozvana Islamska država ne bi uspela da preživi i naraste, niti bi njeni borci bili toliko efikasni.
Na trenutak možemo raspravljati i o licemerju Zapada koji drži lekcije Rusiji, Siriji, Iranu i svim drugim nacijama koje odbijaju da se povinuju zarad "nedostatka demokratije, ljudskih prava, retrogradnih kultura i svake druge propagande servirane od strane zapadnih medija", dok aktivno podržavaju NATO članicu Tursku, a samim tim i džihadiste monstrume čija religija nije islam već varvarstvo.
Pročitajte još:
* Putin tačno znao gde da "gađa" Erdogana
* Erdogan zgranut "nemoralom Rusa"
Erdogan je među prvima tražio promenu režima u Damasku. Poznato je koliko je pobesno na Obamu kada je krajem 2013. godine američki predsednik opozvao vazdušnu kampanju protiv Asada. Od tada, turski predsednik poziva na stvaranje "sigurnog utočišta" na severu Sirije kao način suočavanja sa egzodusom i izbeglicama koje su preplavile i Tursku. Ipak, teško je odoleti mišljenju da je takvo utočište manje namenjeno tome da zaustavi egzodus, a više ka promeni režima u Damasku.
"Čist oportunizam"
Iako je i sama Turska iskusila terorističke napade, oni su uglavnom usmereni protiv Kurda i skupova prokurdskih pristalica što nas takođe tera na razmišljanje.
Tursko dugogodišnje ugnjetavanje kurdske manjine nije nikakva tajna. Svedoci smo kako je turska vojska sedela skrštenih ruku dok su kurdski vojnici ginuli preuzmijaući Kobane na njihovoj granici. Štaviše, kada je Turska pokrenula vazdušna napade na zbog terorističkog napada u Ankari, njihove bombe nisu pogodile previše ID meta koliko su padale na kurdsku teritoriju. U pitanju je čist oportunizam koji nije bilo teško uočiti.
Ista, takozvana izdaja ogleda se i u obaranju ruskog bombardera pod izgovorom narušavanja turskog vazdušnog prostora. Ruski bombarder oboren je tokom akcije usmerene protiv proturskih turkmenskih pobunjenika u blizini granice. Mora se postaviti pitanje, da li se Turska odlučila na toliko drastičnu meru (rušenje ruske letelice) samo zarad narušavanja prostora ili možda i zbog efikasnosti Rusije protiv gorenavedenih Turkmena koji se bore ptoriv Asada i takođe pružaju Ankari korisne usluge u borbi protiv Kurda u Siriji.
Cela stvar postaje još mračnija kada pogledamo ruske snimke bombardovanja konvoja koji je prevozio ukradenu naftu ka turskoj granici. Tada su Rusi počeli i dirketno da upiru prstom u zvaničnu Ankaru optužujući je da profitira od "prljave nafte", a čak je i Erdoganov sin Bilal, doduše nepotvrđeno, povezivan sa vođama islamista.
Po svim merilima, Turska je optužena da govori jezikom antiterorizma dok radi na njegovom olakšavanju. Dozvolila je da njene granice postanu prolaz za teroriste i deluje kao kanal ilegalne trgovine naftom od čijeg novca ID i opstaje.
Po svemu sudeći, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i fiktivni lik Toni Soprano iz mafijaške serije imaju određenih sličnosti. Erdogan vodi svoju državu onako kako gangster vodi svoj striptiz klub - napisao je Džon Vajt.
