Velika četvorka "rešava" Siriju - mimo Amerike
Dogovor Putina, Erdogana, Merkelove i Makrona o Siriji važan je kako za Damask tako i za ostali svet, jer je ukazao da međunarodno pravo ipak nije mrtvo. Ali i za Evropu, koja je pokazala da joj je pre svega stalo do sopstvenog interesa, a ne do toga šta će reći Vašington, piše Sputnjik.
"Asadov režim opstao, uz pomoć Rusije"
Retka slika. Lideri četiri moćne države koji su se dosad uglavnom slagali u tome da se ne slažu o bitnim pitanjima međunarodne politike, iz Istanbula su poslali poruku da je njihovo saglasje ipak moguće.
- Dogovor na samitu o Siriji, čiji je domaćin bio turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, na kom su učestvovali predsednici Rusije i Francuske, Vladimir Putin i Emanuel Makron, kao i nemačka kancelarka Angela Merkel, može da bude prava platforma za buduće političko rešenje sirijskog pitanja. Pogotovo što je dobio i podršku UN - smatra nekadašnji diplomata Zoran Milivojević.
Za Siriju je, međutim, još važnije što je potvrđeno poštovanje njenog suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalnog integriteta. A to je bitno i za ostatak sveta, jer je praktično poslata poruka da princip međunarodnog prava ipak nije mrtav.
Lideri Turske, Rusije, Francuske i Nemačke obavezali su se da će se suprotstaviti svim separatističkim idejama u Siriji koje bi mogle da ugroze nacionalnu bezbednost sirijskih suseda, ali i da će nastaviti borbu protiv svih terorističkih organizacija.
"Rusi ostvarili svoje strateške ciljeve"
- Ovaj sastanak pokazuje da se sirijska kriza u onom vojnom smislu ipak privodi kraju i da je Islamska država doživela poraz u Siriji. Druga stvar je da je režim Bašara al Asada, uz pomoć Rusije, opstao, i da je tačna ocena predsednika Putina da je sada trenutak da se sirijska kriza usmeri ka političkom rešenju - ukazuje Milivojević za Sputnjik.
Uz podsećanje da već duže vreme Turska i Rusija sarađuju kada je u pitanju Sirija i imaju dosta usaglašene stavove, ovaj nekadašnji diplomata kaže da je u dogovoru u Istanbulu interesantno učešće lidera Nemačke i Francuske, za šta, dodaje on, postoje dva razloga.
- Nesporan je interes Evrope da učestvuje u ovom političkom raspletu zbog izbegličke krize sa kojom je suočena i koja je podriva. EU želi da spreči novi izbeglički talas, ali i da iskoristi priliku da se na nekom širem globalnom planu, vezano za jednu važnu međunarodnu krizu, ponovo politički afirmiše - napominje Milivojević.
On ističe da u dogovoru nisu učestvovale SAD i Iran, strane koje sirijska kriza veoma dotiče.
- Vidljivo je odsustvo Amerike, ali to potvrđuje ono što smo znali od pre šest meseci ili godinu dana, kada se Asadov režim održao i kada su Rusi postigli svoje strateške ciljeve intervenišući u Siriji. Tada se već videlo da su SAD, praktično, isključene iz procesa i ovaj susret sada to potvrđuje - smatra Milivojević.
- Ipak, ne sumnjam da će SAD na neki način, iz drugog plana, biti uključene. Za kompletnu verifikaciju bilo kakvog aranžmana sa Sirijom, ipak je neophodna i neka vrsta američke saglasnosti. Ali, dogovor četiri lidera u Istanbulu može da bude dobra platforma za buduće političko rešenje koje će definitivno staviti tačku na građanski rat u Siriji započet marta 2011. godine - zaključuje Milivojević.
