"Migranti, moje mušterije"
Nemačka je obećana zemlja za većinu izbeglica koji beže iz Sirije, Iraka, Libije, Pakistana i Avganistana jer su njihove zemlje poslednjih godina postale sinonim za rat, bedu i beznađe. Slobodan Boki Todorović, vozač autobusa u firmi "Milo's Busreisen" u Dortmundu, od 1. oktobra prevozi migrante.
- Moj prvi susret sa njima bio je potresan i dirljiv. Kada sam video te iscrpljene, umorne i uplašene ljude, same po sebi vraćale su mi se misli u moj zavičaj Smoluša podno Ozrena, gde je moj narod proživeo mnoge teške dane. Rastužila me je slika nemoćne, mršave dece u čijim očima se video beskrajni strah. Niko od njih nije znao ni kuda će, ni šta ih sve čeka - priča Todorović.
Naš zemljak je u želji da mališanima ublaži strah i tugu delio čokolade i bombone.
- Oni bi brzo zgrabili slatkiše i pobegli, misleći da će im neko to oduzeti i oteti. Pre mnogo godina boravio sam u Iraku i raspitivao se kakvo je stanje u toj zemlji. Odgovori su bili isti. Samo što dalje odande, rekli su skoro svi uglas. Mladi su mi iskreno pričali da u svojim domovinama ne vide ni najmanju šansu za bolju budućnost. Izgubili su svaku nadu da tamo mogu da žive životom dostojnim čoveka.
Alkohol i pesme
- Primetio sam i to da je dobar deo izbegličke omladine pod dejstvom alkohola. Bilo je i nereda u izbegličkim centrima. Neki su u mom autobusu neprestano s mobilnih telefona puštali njihove pesme. Nisam ništa razumeo osim prepoznatljivog povika: "Alahu ekber!" Naravno, bio sam uzdržan, šta bih drugo mogao - kaže Slobodan Boki Todorović.
Svaka njihova priča je teška životna drama. Petković prevozi migrante iz Sirije, Iraka, Avganistana i Pakstana.
- Susreo sam i Albance i naše Rome. Dešavalo se daje policija izvodila iz mog autobusa sumnjive osobe. Nije mi baš bilo svejedno, ali policija zna šta radi i svaka opreznost je u ovim vremenima dobrodošla. Mislim da bi Evropa treba da se probudi i preduzme odgovarajuće mere na opštu korist. Ne bih želeo da se iko nađe u situaciji da beži od svoje kuće. Uostalom, mnogi naši zemljaci dele izbegličku sudbinu.
Na pitanje šta bi Nemačka i ostale zemlje Evropske unije trebalo da učine u vezi s talasom izbeglica, Slobodan odgovara:
- Mislim da bi trebalo da prestanu s primanjem migranata. Treba i te kako raditi na tome da ti nesrećnici ostanu tamo gde su rođeni. To podrazumeva prestanak rata i promenu ekonomskih i političkih okolnosti. Ukoliko se moćnici nastave da se oglušuju na sveopštu patnju, Evropa će se suočiti s ogromnim problemima.
