"Migranti, moje mušterije"

- Moj prvi susret sa njima bio je potresan i dirljiv. Kada sam video te iscrpljene, umorne i uplašene ljude, same po sebi vraćale su mi se misli u moj zavičaj Smoluša podno Ozrena, gde je moj narod proživeo mnoge teške dane. Rastužila me je slika nemoćne, mršave dece u čijim očima se video beskrajni strah. Niko od njih nije znao ni kuda će, ni šta ih sve čeka - priča Todorović.

Naš zemljak je u želji da mališanima ublaži strah i tugu delio čokolade i bombone.

- Oni bi brzo zgrabili slatkiše i pobegli, misleći da će im neko to oduzeti i oteti. Pre mnogo godina boravio sam u Iraku i raspitivao se kakvo je stanje u toj zemlji. Odgovori su bili isti. Samo što dalje odande, rekli su skoro svi uglas. Mladi su mi iskreno pričali da u svojim domovinama ne vide ni najmanju šansu za bolju budućnost. Izgubili su svaku nadu da tamo mogu da žive životom dostojnim čoveka.

Svaka njihova priča je teška životna drama. Petković prevozi migrante iz Sirije, Iraka, Avganistana i Pakstana.

- Susreo sam i Albance i naše Rome. Dešavalo se daje policija izvodila iz mog autobusa sumnjive osobe. Nije mi baš bilo svejedno, ali policija zna šta radi i svaka opreznost je u ovim vremenima dobrodošla. Mislim da bi Evropa treba da se probudi i preduzme odgovarajuće mere na opštu korist. Ne bih želeo da se iko nađe u situaciji da beži od svoje kuće. Uostalom, mnogi naši zemljaci dele izbegličku sudbinu.

Na pitanje šta bi Nemačka i ostale zemlje Evropske unije trebalo da učine u vezi s talasom izbeglica, Slobodan odgovara:

- Mislim da bi trebalo da prestanu s primanjem migranata. Treba i te kako raditi na tome da ti nesrećnici ostanu tamo gde su rođeni. To podrazumeva prestanak rata i promenu ekonomskih i političkih okolnosti. Ukoliko se moćnici nastave da se oglušuju na sveopštu patnju, Evropa će se suočiti s ogromnim problemima.