Sankcije Rusiji diktiraju veliki
Četiri evropska šefa vlade su u dogovoru sa Amerikom odlučili da produže sankcije protiv Rusije. Akcija će ubrzati podelu EU, piše "Dojče virtšafts nahrihten", jer druge države neće još dugo pristajati da im se diriguje. Merkelova opasno reskira: Ukoliko ne bude mogla da ispuni transatlantske želje, to bi mogao da znači njen politički kraj.
Iako naizgled sve EU države marširaju u istom pravcu, razlike između onih koje bi htele sopstveni evropski kurs i onih koje sebe vide kao juniorske transatlantske partnere, sve je očiglednija, naročito po pitanju izbeglica.
"Istočni Evropljani su 40 godina pregurali kao vazali Sovjetskog Saveza i sada više nisu spremni da plaćaju račune za spoljnopolitičke akcije drugih. Svima je jasno da su proterivanja posledica destabilizacije na Bliskom istoku koju podstiču SAD i NATO. Zato su Mađarska, Poljska, Češka i Slovačka odbile poslušnost i zatvorile granice za izbeglice."
Time je EU stigla do mogućeg istorijskog zaokreta: Ona bi, kako piše ovaj portal, mogla da se raspadne jer zajednička politika nije više moguća. Mnogi šefovi EU i nacionalni političari su proteklih nedelja to jasno stavili do znanja - poslednji u nizu je slovenački premijer Cerar koji se oseća izigranim i napuštenim po pitanju izbegličke politike. Takođe, predsednik EU Donald Tusk ne bira reči kad je o ovome reč.
Pročitajte još:
* Isteruju svoje: Zapad produžio sankcije Rusiji
* Izbeglice i dalje stižu u Evropu, nove tragedije i novo nasilje
Zaključak četiri velike države, Nemačke, Velike Britanije, Italije i Francuske, da zajedno sa SAD produže sankcije Rusiji, kod manjih članica izaziva pobunu. Već kod prvih sankcija su se pobunile mnoge države: Mađarska, Slovačka, Češka, Austrija, Grčka i Španija, koje se stalno izjašnjavaju protiv politike koju određuje Vašington, gde se naredbe prenose Berlinu i zatim sprovode u drugim državama.
Raspoloženje u Uniji je već dovedeno do usijanja. Mnogi političari su izgubili poverenje u Angelu Merkel upravo što se tiče izbegličke politike i odnosa prema Rusiji. I u Briselu se osećaju izigranim i besnim što je Merkelova otvorila granice, a zatim prebacila teret na EU, kao da bi Brisel po tom pitanju mogao bilo šta da sprovede u nacionalnim državama.
Za rusko pitanje važi isto: predsednik EU Žan-Klod Junker je zahtevao veće naslanjanje na Rusiju i svesno nije prisustvovao samitu u Antaliji. Šta će Francuzi uraditi još nije jasno, ali se Francuska bori na strani Rusije protiv ID i glasnije nego ikad se usprotivila sankcijama protiv Moskve.
Male zemlje ućutkane
Folker Helmajer iz bremenske Landezbanke zapitao je u jednom Foreksovom izveštaju: "Zar druge članice EU nemaju pravo glasa?"
EU kojom daljinski upravlja nemačka vlada za mnoge članice ne predstavlja željenu opciju jer im se nanosi konkretna šteta koju moraju da rešavaju nacionalne vlade. One to ne žele, piše "Dojče virtšafts nahrihten".
