Brisel se oglušio na upozorenja
Teroristički napadi u Parizu, koji su potresli svet, i u kojima su stradali nedužni građani, plod su neozbiljne bezbednosne politike Brisela, a nekontrolisani talas izbeglica doprineo je da i građani u Austriji više ne mogu da budu bezbedni, ocenjuje Ilija Tufegdžić, jedan od naših najpoznatijih telohranitelja u Evropi koji živi u Beču.
On je, za "Vesti", podsetio da su eksperti za terorizam sa Balkana već duže vreme upozoravali na opasnosti i ciljeve terorista, te i kampove za obuku, na šta Evropa nije na vreme reagovala kako bi zaštitila građane.
- Teroristi koji sada dolaze u Evropu već imaju tačne podatke, kao i ciljeve za izvršavanje napada. Grupa se sastoji od najviše dvojice ljudi tako da je nemoguće lako otkriti ih. Kao i sve zemlje EU, tako ni Austrija nije više bezbedna zemlja - naglasio je Tufegdžić koji je u svojoj karijeri bio i pripadnik specijalnog protivterorističkog odeljenja.
Opasnost vreba i Austriju
Prema poslednjim podacima austrijske Službe za zaštitu ustavnosti i borbu protiv terorizma (BVT), u Austriji ima oko 300 radikalnih islamista, što znači da u toj zemlji ima 300 potencijalnih eksplozivnih naprava koje mogu svakog trenutka da budu aktivirane. Tufegdžić naglašava da protiv takvih osoba država mora na vreme da reaguje, jer za ono što će se desiti odgovornost snosiće vladajuća klasa, koja bi trebalo da, pošto je kršila sve moguće zakone puštajući migrante bez kontrole da ulaze u zemlju, da prepusti oblast zaštite od terorista stručnim ljudima.
Nekontrolisanim dolaskom azilanata kojima je bila potrebna pomoć povećana je opasnost od terorističkih napada, jer su sa njima došli i teroristi, čije aktivnosti ćemo, nažalost, tek iduće godine "osetiti", uveren je on. Tufegdžić naglašava da su vodeće strukture vlasti zakazale i ostavile svoje građane na milost i nemilost ekstremista, tako da sada žitelji Evrope moraju živeti u stalnom strahu.
To koliko se Austrijanci osećaju bezbedno pokazuje statistika prema kojoj je došlo do porasta nabavke oružja, rekao je Tufegdžić ukazujući da je u poređenju sa prošlom godinom broj oružja u privatnom vlasništvu porastao za čak 10.000.
