Nemci neće da budu američke sluge
Četvrt miliona Nemaca okupilo se proteklog vikenda u Berlinu da bi pokazali svoje protivljenje potpisivanju ekonomskih ugovora sa Amerikom (TTIP) i Kanadom (CETA). Najmasovnije demonstracije koje su proteklih nekoliko godina održane u Nemačkoj obezbeđivalo je oko 1.000 policajaca.
Policija je, inače, umanjila broj demonstranata procenjujući da ih je bilo "najmanje 150.000".Toliku masovnost nisu očekivali čak ni sami organizatori. Računalo se da će ih doći 50.000 hiljada, ali se pokazalo da su Nemci mnogo više zabrinuti nego što to političari misle.
Ironičnom igrom slučaja, kolona se formirala na trgu Vašington, a zatim je kroz četvrt vladinih zgrada išla do Bundestaga i dalje ulicom 17. juna, ali je naknadno trasa produžena, jer je zbog ogromnog broja ljudi čelo protesta već stiglo do cilja, a desetine hiljada još uvek nije ni krenulo sa početne tačke.
Pročitajte još:
* "Berlin i Zapad moraju da sarađuju i sa Rusijom i sa SAD"
Protest je organizovan pod parolom "Za pravednu svetsku trgovinu", a pokrenut je od široke palete koju čini 170 organizacija: grupe za zaštitu prirodne okoline, potrošači, socijalna udruženja i radnički sindikati. "Danas je veliki dan za demokratiju", poručili su organizatori.
- Ustajemo protiv TTIP i CETA. Zajedno branimo demokratiju i pravednu trgovinu. Pregovori o TTIP na osnovu sadašnjeg mandata moraju da budu zaustavljeni. Predočeni CETA ugovor ne sme da bude tako ratifikovan - rečeno je na skupu.
Kritičari sporazuma zabrinuti su zbog mogućeg ukidanja evropskih standarda zaštite ekologije, radnika i prava. Demonstranti su nosili transparente u prvom redu usmerene protiv sve većeg uticaja američkih koncerna na politiku i "razgradnju demokratije", kao i na manipulacije genetski modifikovanom hranom.
Drugi su upozoravali na smanjenje prava radnika, uništavanje prirodnih resursa, ili uvođenje privatnih sudova koji bi trebalo da donose presude u sporovima između država i moćnih koncerna.Kampanja za uvođenje sporazuma koju vode političari, i pored svega, nije oslabila.
Tako je vicekancelar i ministar privrede Zigmar Gabrijel u plaćenom oglasu koji se pod naslovom "Zastrašivanje nije u redu" pojavio u svim većim dnevnim novinama, pledirao za uvođenje sporazuma. Slično misli i udruženje industrije BDI, čiji je predsednik Ulrih Grilo rekao:
- Mi Evropljani moramo da učestvujemo u oblikovanju globalizacije, jer ko jedino blokira, izgubiće.
Predsednik udruženja poslodavaca Ingo Kramer izrazio je nerazumevanje za to što se dešava povodom ovog sporazuma:
- Ne shvatam zašto se zemljom širi novi mentalitet samoizolacije.
Pobuna "fundamentalista i nacionalista"
Vodeći mediji, u prvom redu "Bild", vest o masovnim demonstracijama su brzo potisli u drugi plan. Kolumnista bulevarskog "B. Z."- a Gunar Šupelijus rezignirano je pitao :"Svim protivnicima TTIP-a: Protiv koga izlazite na ulice?" Po njemu nema nikakve sumnje da slobodna trgovina omogućava rastuće blagostanje, a samim tim slobodu i demokratiju. Pobunu protiv TTIP-a on je proglasio 䦵ndamentalističkom, nacionalističkom i histeričnom".
U sredu je Komisiji EU predato više od tri miliona potpisa, koji su sakupljeni širom Evrope u prošloj godini protiv TTIP i CETA. Akcija sakupljanja potpisa je usledila u okviru evropske građanske inicijative "Stop TTIP!" i imala je više potpisnika nego bilo koja druga inicijativa.
Studija Instituta za globalni razvoj i prirodnu sredinu američkog Tafts univerziteta pokazala je da bi sporazum TTIP imao uništavaće dejstvo na evropske države. Do 2025. bilo bi izgubljeno oko 600.000 radnih mesta -134.000 u Nemačkoj, 130.000 u Francuskoj i oko 223.000 u zemljama severa Evrope. Pao bi i bruto dohodak stanovništva. Za države sa juga EU, gubici prihoda i broja radnih mesta bi bili manji, a razlog je što privrede ovih država i danas nemaju jak izvozni potencijal.
Ugrožen suverenitet država
Ko treba da sudi o eventualnim prekookeanskim sporovima? Koncerni imaju pravo da tuže države ako one svojim zakonima i političkim odlukama ugroze njihove profite. Na taj način bi bilo moguće da koncerni odlučuju, na primer, da li jedna država ima pravo da odustane od korišćenja atomske energije ili ne, ili da zabrani genetski modifikovane proizvode. Otpor u Evropskom parlamentu ovakvoj "zaštiti investicija" je veliki. Evropska komisija je prinuđena da ova pravila definiše tako da članicama EU garantuje pravo na samostalno odlučivanje.
Sa druge strane, brojke pokazuju da bi američka industrija bila jasni dobitnik: Izvoz bi porastao za 1,02 procenta, bilo bi obezbeđeno 784.000 novih poslova, a prosečni prihod po domaćinstvu bi porastao za 699 evra, tvrdi ova studija. Ipak, i u Evropi postoje oni koji bi profitirali: vlasnici kapitalnih investicija, dakle berze.
Pregovori sakriveni od javnosti: Tajna i za poslanike Bundestaga
Pregovori EU i SAD o postizanju "transatlantskog trgovinskog i investicionog partnerstva", ili skraćeno TTIP počeli su u julu 2013. Krajnji cilj TTIP-a je, navode njegovi zagovornici, uklanjanje barijera u trgovini. Oni koji su za to lobirali priznali su, međutim, da su javnosti do sada prikazivali samo svetliju stranu medalje.
Zaštitnici potrošača tvrde da postoje tajni pregovori Brisela i Vašingtona kojima se uvode zaštitne klauzule za najveće koncerne. TTIP je, recimo, tajna i za poslanike Bundestaga. Kompletna dokumentacija nalazi se u američkoj ambasadi u Berlinu, ali šta budući dogovor predviđa zna samo izuzetno mali krug ljudi na nemačkoj strani. Peter Ramzauer, predsednik Odbora za prvredu Bundestaga je ovaj postupak nazvao "neverovatnim" i uputio protest predsedniku Bundestaga Norbertu Lamertu i komesaru EU Ceciliji Malmstrem i zahtevao da se kod američke strane založe za to da poslanici Bundestaga dobiju direktan prilaz TTIP dokumentima".
Vruć krompir pred izbore
Ova godina je svesno izabrana za ofanzivu na polju pregovaranja, jer svako kašnjenje bi donelo nove probleme: u novembru 2016. su u Americi novi izbori, a 2017. u Nemačkoj. Debata o TTIP-u nije potrebna nijednom od kandidata u izbornoj borbi, sa ove ili one strane Atlantika.
