Da li migranti spasavaju Evropu ili Evropa njih (1): Bez stranaca nema ekonomskog rasta

Na prvi pogled brojevi deluju zastrašujuće: oko pola miliona izbeglica od januara do danas stiglo je sa Bliskog istoka i zatražilo azil u zapadnoevropskim zemljama - pre svega u Nemačkoj i Velikoj Britaniji. Pri tom treba uzeti u obzir da ih je u stvarnosti bilo i više jer se mnogi uopšte ne prijavljuju ničijim vlastima i ostaju u ilegali.

Reuters

Izbeglica postaje lekar: Ragad al Sus iz Sirije studira medicinu u Britaniji

Statistike koje se evropski političari boje da iznesu strahujući od gubitka birača, govore međutim da nijedna zemlja EU ne samo da ne treba da strahuje od migranata, već treba njihov dolazak da smatra dobrodošlim. Iako sve krajnje desne evropske stranke zagovaraju zatvaranje granica svojih zemalja strancima koji će doći da "kradu" radna mesta i socijalnu pomoć, uz to navodno islamizujući Evropu - činjenice govore da bez izuzetka, sve evropske države čeka problem starenja stanovništva.

U izveštaju britanske kancelarije za budžet, na primer, procenjuje se da će toj zemlji do 2050. godine biti potrebno bar sedam miliona migranata i zaključuje se da "stranci imaju pozitivan učinak na smanjenje javnog duga". Starenje britanskog stanovništva povećaće javne troškove zbog penzija i zdravstva za 15 milijardi evra u naredne tri decenije.

To znači, kaže se u istom izveštaju, da je Velikoj Britaniji potrebno 260.000 migranata godišnje. Samo u tom slučaju ova zemlja će imati dovoljno radno aktivnog stanovništva 2060. godine. Ako priliv stranaca bude zaustavljen, biće zaustavljeni i ekonomski rast, javni dug dostići će 120 odsto 2050. godine.

Slično je u Španiji. Svako će se iznenaditi ako mu ispričate statističku priču o potrebnim strancima rekavši vam da ni sami Španci nemaju posla. Iz ove zemlje mladi i obrazovani ljudi, bilo imigranti bilo Španci, pogotovu žene, sada masovno odlaze na rad u inostranstvo, ostajuće stanovništvo stari, a stopa rađanja je među najnižima u EU.

- Na tržištu rada uskoro će se pojaviti potreba za novom radnom snagom, pogotovu za neke grupe zanimanja - ocenjuje profesor ekonomije iz Barselone Olivije Alonso u intervjuu za španski "Ekspansion".

Nemačka, na čija vrata kuca najveći broj migranata, ima i najveću potrebu za njima: sa priraštajem od samo 1,4 deteta po ženi ova zemlja izgubiće do 2035. godine četiri miliona stanovnika - upozoravaju statistike UN. Ako se ništa ne bi izmenilo i strancima budu bila zatvorena vrata, do 2050. godine u Nemačkoj bi živelo 12 miliona ljudi manje nego danas. Federalna agencija za zapošljavanje upozorila je vladu pre nekoliko godina da su Nemačkoj potrebni strani lekari, inženjeri i medicinske sestre. Od tada Nemačka je počela intenzivno da regrutuje strane stručnjake u istočnim zemljama planirajući da se otvori još više prema baltičkim državicama, ali i Mađarskoj i Poljskoj, koje i same imaju nizak priraštaj stanovništva.

KRAJ