Da li migranti spasavaju Evropu ili Evropa njih (1): Evropi preti starost, a ne stranci
Posle strahovitih prizora stradanja izbeglica sa Bliskog istoka, koje su mediji prenosili u toku jula i avgusta, stanovnici zapadnoevropskih zemalja postali su osetljiviji na patnje migranata koji su se uputili ka njihovim zemljama spasavajući gole živote.
Zapadne vlade, na čelu sa Berlinom i Parizom, zato su tek sada prevladale strah da će ih birači kazniti zbog "otvaranja vrata strancima" i konačno nagovestile javnosti ono što godinama nisu imale hrabrosti da priznaju: Evropi ne prete stranci, već dramatično starenje njenog sopstvenog stanovništva i stranci su joj potrebni čak više nego ona njima.
Ne slučajno, kancelarka Angela Merkel ovih dana prvi put je, posle upornog protivljenja promenama politike prema migrantima, izričito rekla da je nemačko tržište rada "dovoljno jako da primi novu radnu snagu".
Pročitajte još:
* Evropski odgovor na izbegličku krizu
* Nemci donose darove izbeglicama, vlast zamolila Italiju da spusti rampu
Pred poslanicima Evropskog parlamenta to isto rekao je još u maju generalni sekretar UN Ban Ki Mun, koji ne mora da strahuje da će izgubiti birače uplašene od "stranog osvajanja".
Ban je tada podsetio evropske poslanike na ono što svi političari znaju, ali se ne usuđuju da glasno kažu strahujući pre svega za svoje fotelje: Evropa naglo stari. "Jednačina je jednostavna: da bi se u budućnosti izbegao problem nedostatka radne snage i da bi se održala ekonomska dinamika, Evropi su potrebni migranti", rekao je bez okolišanja gost iz Njujorka.
On se tada protivio ideji EU da organizuje vojnu operaciju protiv trgovaca ljudima u Libiji i umesto toga tražio da članice Unije otvore puteve za legalnu imigraciju koja bi uključila pravo na boravak, spajanje porodica, vize za rad i studije. U maju je, međutim, još bilo rano za dobrodošlicu migrantima i Brisel je odlučio da ništa ne čini, prepustivši nesrećnike mafiji i čekajući da šokantne slike izmene senzibilitet njihovih birača.
Da bi se stanovništvo obnavljalo, potrebno je da svaka žena u proseku rodi najmanje 2,1 dece, kažu statističari. U Evropi ta stopa rađanja iznosi u proseku 1,52. Ako se ništa ne izmeni u naredne tri i po decenije, broj radno aktivnih ljudi u EU smanjiće se za 90 miliona, a penzijski i zdravstveni sistem biće paralizovani. Po procenama, Uniji će do 2050. godine biti potrebno 56 miliona stranih radnika da bi održala svoj ekonomski rast i izbegla urušavanje ekonomskog i društvenog sistema.
I Srbija sve starija
Svetska populacija raste po stopi od 1,8 odsto godišnje što znači da je svake godine broj stanovnika veći za 83 miliona, ali se u isto vreme u više od 40 zemalja, među kojima je i Srbija, broj stanovnika smanjuje, pokazala je najnovija demografska prognoza UN. U Srbiji će do 2050. godine živeti milion i po ljudi manje nego sada, što znači da će biti 7.331.000 umesto sadašnjih 8.851.000 stanovnika. Skoro polovinu stanovnika činiće "treće doba". Od svih bivših jugoslovenskih republika, veći demografski pad od Srbije prognozira se samo za BiH - 19,5 odsto.
