Za Belu kuću hiljadu kandidata
Većina ljudi u svetu smatra da se na američkim izborima zapravo takmiče dve partije, Demokratska i Republikanska, a da samo nekoliko kandidata s obe strane učestvuje u procesu unutarstranačkih izbora pre nego što dvojac najjačih izađe na veliku scenu.
Međutim, u trku za Belu kuću 2016. godine se dosad Federalnoj izbornoj komisiji prijavio 891 kandidat!
Po nekoliko stotina stiže iz dve vodeće stranke, ali tu je i veliki broj nestranačkih ličnosti, iz Slobodarske stranke.
Pročitajte još:
* Ako pitate republikance, Rusija je glavni neprijatelj Amerike
* Tramp je glavni - atrakcija ili predsednik?
Galerija likova i stranaka je naročito zanimljiva. Na primer, Komunistička partija SAD ima dvojicu predsedničkih kandidata, tu je i nominacija Američke napredne stranke, ali i Neke druge partije.
Takođe, ne bi trebalo brkati Partiju poreskih obveznika i stranku Poreski obveznici. Nadmetaće se i kandidat Nacionalne jevrejsko-hrišćanske stranke. Kandidat Ol Sejvier koji samo da ima slovo "h" u na početku imena, bio bi prevodiv kao Sveti Spasilac trči trku u Republikanskoj partiji.
Po američkim zakonima gotovo svako može da podnese kandidaturu, bez da skuplja desetine ili stotine hiljada potpisa. Zakon kaže da kandidat za predsednika mora da bude rođena na tlu SAD i stariji od 35 godina.
Računa se da se proces filtrira kasnije jer svega desetak kandidata zaista ima stotine miliona dolara, pa čak i milijardu, koliko košta nacionalna kampanja u SAD.
Za razliku od izbora 2008. godine, kada je napeto bilo u Demokratskoj partiji, ovog puta je proces zanimljiv kod republikanaca gde se izdvaja 15 kandidata, ali niko nije mogao da predvidi da će milijarder Donald Tramp tako moćno dominirati republikanskim kampom i to sa skoro trostruko većom podrškom od favorita establišmenta, Džeba Buša, sina i brata bivših predsednika SAD.
U Demokratskoj partiji dominira Hilari Klinton, ali je i ona suočena sa izazovom Bernija Sendersa, socijalističkog senatora iz Vermonta koji je u Senatu formalno nezavisni kandidat, ali se nadmeće za demokratsku nominaciju.
Kako Hilari polako posrće u trci, svoje šanse počeo je da razmatra i aktuelni potpredsednik SAD Džo Bajden koji je o tome razgovarao sa senatorkom Elizabet Voren, vodećim progresivnim glasom u partiji. Bajden ima 72 godine, Klintonova 67 i ko god da od njih dvoje bude predsednički kandidat, u slučaju pobede bi bio najstariji američki predsednik (u času kada stupa na dužnost).
Nepravda i izborni koledž
Amerikanci predsednika ne biraju neposredno, već elektorima poručuju kome da daju glas, ali ta poruka nije i obavezujuća! Ukupan broj elektora (538) odražava zbir broja članova oba doma američkog Kongresa na koji su dodata tri elektora, koji se biraju u američkoj prestonici, koja ne pripada nijednoj od država. Pobednik predsedničkih izbora je onaj kandidat koji sakupi bar 270 elektorskih glasova. Teorijski je moguće da kandidat pobedi sa svega 22 odsto osvojenih glasova. Samo je potrebno da osvoji 50 odsto plus jedan glas u malim državama sa vrednijim glasovima. Tako se i dogodilo da 2000. godine Al Gor dobije više glasova od Džordža Buša, ali i da izgubi u "važnim" državama i tako ostane bez pobede.
