MMF ne veruje Atini
Grčka je na putu postizanja dogovora s međunarodnim kreditorima o trećem spasavanju od bankrota do idućeg utorka, a prva isplata potrebnog novca moguća je do 20. avgusta. Razgovori teku glatko i mogli bi biti dovršeni tokom vikenda, izjavio je izvor iz pregovaračkog tima.
Ukoliko nacrt memoranduma o razumevanju i ažurirana analiza o održivosti grčkog duga budu spremni kako je planirano do utorka, grčka vlada i parlament moraju za to da glasaju do četvrtka.
Ministri finansija evrozone mogli bi održati telefonsku konferenciju u petak kako bi odobrili 86 milijardi eura vredan trogodišnji program zajmova Atini.
- Svi rade na Planu A, odnosno sporazumu s isplatom do 20. avgusta - navodi izvor iz Atine.
Dilema Bundestaga
Sporazum bi zahtevao ratifikaciju u nacionalnim parlamentima, a tu bi najveći problem mogao biti u nemačkom Bundestagu. Naime, dobar deo poslanika, uključujući i iz vladajuće koalicije, vrlo su neskloni već trećem spasavanju Grčke. Analitičari smatraju da su mnogo veće šanse da Nemci odobre sporazum ako bi u njemu učestvovao i MMF.
Pregovori između Grčke i kreditora započeli su 20. jula, nedelju dana nakon što su čelnici evrozone posle celonoćnog samita dogovorili stroge uslove za početak pregovora s Grčkom o trećem spasavanju te zemlje od bankrota i njenom ostanku u monetarnoj uniji.
Međutim, ima i izvesne zebnje da se neće sve dobro završiti. Neučešće Međunarodnog monetarnog fonda u prvoj fazi paketa finansijske pomoći moglo bi da rezultira potpunom propašću plana. Svetski finansijski policajac i dalje je vrlo skeptičan prema svom učešću i to u bilo kojem iznosu. Najveći problem koji vide u MMF je taj što do sada dogovoreni elementi sporazuma između Atine i Brisela ne mogu da osiguraju održivo vraćanje ogromnog grčkog duga. Iako su predstavnici MMF uključeni u pregovore, smatraju da se evrozona mora "mekše" odnositi prema pitanju otplate dugova.
To ne znači automatski da bi trebalo ići na otpis, tvrde izvori Rojtersa, već na produžavanje rokova otplate i davanja statusa mirovanja na otplatu dela dugova. Predstavnici evrozone pak insistiraju na stavu da se o tome može razgovarati tek kad grčka vlada krene s reformama. Pitanje reformi ključno je i za MMF koji bi voleo da vidi veće napredovanje Grčke na pitanju takozvanih "strukturnih reformi". Kako računaju u Vašingtonu, uklanjanje barijera za ekonomski rast, veća štednja u javnoj potrošnji te suzbijanje poreske utaje učinilo bi otplatu duga održivijom.
U tom slučaju bi se MMF uključio u pomoć sa svojim novcem. Međutim, neučešće MMF povlači vrlo ozbiljne političke konsenkvence koje bi mogle ugroziti celi paket pomoći vredan 86 milijardi evra. Naime, problem bi tada buknuo u Berlinu. Ako trenutni pregovori urode plodom, novac bi Grčkoj došao iz Evropskog stabilizacionog mehanizma u kojem se trenutno nalazi 455 milijardi evra.
