Zeleni: Sprečiti Merkelovu da se ponovo kandiduje
Političar opozicione partije Zeleni Diter Janecek zatražio je da se ograniči mandat kancelaru na dva legislativna perioda i tako najavio, kako tabliod "Bild" piše, želju da se spreči četvrta kandidatura kancelara Angele Merkel na sledećim saveznim izborima 2017. godine.
- Dva legislativna perioda su dovoljno, a tri maksimalno. Previše i predugo na vlasti čini apatičnim i bez temperamenta - rekao je ovaj 39-godišnji političar i poslanik Bundestaga "Bildu" i predložio model, sličan američkom.
Za duži legislativni period izjasnio se i predsednik Bundestaga Norbert Lamert, uz argumentaciju da u četvorogodišnjem periodu, između dve izborne kampanje, za rad parlamenta ostaje svega oko dve i po godine.
Janecek je za Merkelovu rekao da bi, uz sve zasluge, posle skoro 10 godina vladavine, bio dobar "tajming" da, ako bi ona lično inicirala debatu o ograničenju mandata.
U Nemačkoj kancelar nema ograničenje mandata. Najduže na vlasti, skoro 17 godina, bio je bivši nemački kancelar Helmut Kol, koji je važio za političkog učitelja Merkelove, a od koga se ona kasnije, u jednoj aferi njihove zajedničke Hrišćansko-demokratske unije, hladnokrvno distancirala.
Merkelova, koja će u godini izbora imati 63 godine života i 12 na čelu nemačke vlade, prema tim informacijama, želi, međutim tek 2016. godine da govori i svojoj kandidaturi.
Tajno glasanje
Kad je reč o tehničkoj proceduri izbora kancelara, on (ili ona) se, naime, bira tajnim glasanjem u Bundestagu. Za uspešan izbor je kandidatu za kancelarsku fotelju, čije ime je zapravo poznato još od predizborne kampanje, potrebno da u prvom krugu glasanja dobije takozvanu apsolutnu, kancelarsku većinu. U slučaju da nešto krene naopako pa kancelar ne bude izabran u prvom krugu glasanja, Bundestag mora da se ponovo izjasni u roku od 14 dana. Glasanje se može ponoviti i treći put, ali u tom slučaju kancelar može biti izabran i prostom većinom.
Ukoliko je savezni kancelar izabran apsolutnom većinom glasova poslanika Bundestaga, onda ga predsednik države mora u roku od sedam dana i da imenuje, a ukoliko je izabran prostom većinom, onda ga predsednik države mora ili imenovati ili raspustiti Bundestag, predviđa nemački Ustav iz 1949. godine.
A pisali da će se povući...
Kada je reč o Merkelovoj, njenim planovima i političkoj sudbini, to je naročito, 2013. godine, u vreme pred septembarske savezne izbore, bila jedna od tema o kojoj se puno govorilo.
Nemački magazin Štern je, ne navodeći izvore, objavio tada da Merkel želi već 2016. godine da se povuče iz politike, što je iz vlade odmah demantovano. Štern je tada pisao, kao obrazloženje za moguće povlačenje, da će Merkelova 2016. godine imati iza sebe 25 godina karijere na saveznom nivou i 62 godine života, a njen muž, profesor Joahim Zauer 67 i da ona ne planira međunarodnu karijeru, već da s mužem putuje od Aljaske do Ognjenje zemlje.
I Bild je pisao o prevremenom povlačenju Merkelove iz politike, ali ove godine, kada iza sebe bude imala tačno deceniju kancelarske službe, što je portparol nemačke vlade Zajbert i takođe demantovao.
Merkelova je, navodno, više puta u uskim krugovima, ukazala na to da ona smatra 10 godina maksimalnim vremenom za kancelarsku službu, objavljivali su nemački mediji, pozivajući se na knjige o Merkelovoj.
Ona je, podseća se, još kao ministar polovinom devedesetih godina prošlog veka, pledirala na to da Kol treba da oslobodi mesto nasledniku i to što je on 1998. godine, ipak, nasupao na izborima i izgubio od Gerharda Šredera, Merkelova je, navode mediji, smatrala za grešku.
