Cipras popustio pred EU
Grčki parlament je u noći s petka na subotu velikom većinom glasova podržao novi paket mera na temelju kojih je premijer Aleksis Cipras izašao pred kreditore a kako bi Grčka ostala članica evrozone i ostala u programu međunarodne finansijske pomoći.
Cipras i njegovi ministri su mesecima zatezali u pregovorima, vrhunac dostigli referendumom na kojem su Grci nadmoćno glasali protiv programa štednje po diktatu kreditora. Ali, onda je Grčka vlast, shvativši da je izbacivanje iz evrozone izgledan scenario, popustila.
- Puno smo grešili u pregovorima, ali mi nemamo mandat da izvedemo zemlju iz evrozone, niti sam ja ikada rekao da je referendum o tome - rekao je Cipras pozivajući poslanike da podrže vladu pred današnju odlučujuću fazu ocene predloga Atine pred ministrima evrozone.
Na kraju je od 300 poslanika ukupno 251 glasalo "za", 32 je bilo "protiv", osam je bilo "uzdržano", a devet nije bilo prisutno sednici koja se protegla do duboko u noć. Među odsutnima, što je veoma zanimljivo, bio je i bivši ministar finansija Janis Varufakis.
Prodaju se i Pirej i Solun
Paket štednje podrazumeva smanjenje potrošnje i povećanje poreza kako bi se u naredne tri godine uštedelo 13 milijardi evra. Ako se prihvate predlozi Grčke, porez će biti povećan na 23 odsto, s time što će hotelijeri imati povlašćenu stopu od 13 odsto, a lakovi šest odsto.
U paketu je i podizanje praga odlaska u penziju na 67 godina, ali i prodaja svih regionalnih aerodroma, kao i privatizacija luka Pirej, Solun i Heraklion. Podsetimo, Ciprasova prva odluka kao premijera bila je da upravo Kinezima oduzme koncesiju na kargo terminalu u Pireju.
Protiv novog predloga, koji predstavlja kombinaciju povećanja poreza i smanjenja potrošnje, izjasnilo se sedmoro poslanika vladajuće Sirize, dok ih je osam bilo suzdržano, ali potrebna
većina nije bila upitna jer su paket mera podržale proevropske opozicione stranke.
Evro draži od drahme
Ostanak u evrozoni takođe podržava velika većina Grka, pokazala je anketa objavljena u petak, po kojoj se čak 84 odsto ispitanika izjasnilo za evro, dok je samo 12 posto podržalo povratak na drahmu.
Te teške mere na koje je sada grčka vlada pristala su gotovo preslikani predlozi evrozone koje su Cipras i Varufakis odbacili 27. juna. Međutim, pitanje je da li će atinski predlozi zadovoljiti kamp država koje su za strogi pristup Grčkoj. Pre svega Nemačka, ali i još pet država mora u svojim nacionalnim parlamentima da odobri predloge Grčke. To je slikovito opisala premijerka Letonije Laimdota Straujuma:
- Biće vrlo teško ubediti naš parlament. Znate, Grci sa svim smanjenjima plata i penzija i dalje dobijaju daleko više nego građani Letonije.
Dok je parlament zasedao na Trgu Sintagma okupili su se komunisti i predstavnici pojedinih sindikata i građana koji su uzvikivali parole protiv programa štednje i podsećali vladu da je ona očigledno referendumsko "ne" razumela kao "da". I zaista, mnogi se danas u Atini pitaju čemu sva gužva, referendum i zatvorene banke da bi vlada na kraju potpuno kapitulirala, kako je to u parlamentu izjavio Ciprasov ministar rada Panos Skurletis.
Varufakis okrenuo leđa planu
Bivši ministar finansija Grčke Janis Varufakis objavio je pre glasanja da neće podržati novi paket mera, koji je grčka vlada uputila Briselu. Varufakis je u poruci na Tviteru naveo da neće biti prisutan na glasanju "iz porodičnih razloga", nakon što je njegova izjava protumačena kao odsustvo podrške novom grčkom planu.
U dokumentima koje je grčka vlada uputila kao novi paket mera kreditorima, ne traži se otpis duga a to bi bio glavni zahtev Varufakisa. Umesto toga, izričit zahtev Grčke je da želi da ostane deo evrozone i zadrži evro kao valutu.
Jedina karta na koju Atina računa je priznanje kreditora da je potrebno restrukturiranje grčkog duga koji je prema oceni Međunarodnog monetarnog fonda, pa čak i Nemačke, neodrživ. Ali, bilo kakav otpis nije na stolu, tvrdi nemačka kancelarka Angela Merkel.
Agencije AFP i Rojters su objavile informaciju da su Evropska komisija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond pozitivno ocenili novi predlog grčke vlade kao osnovu da Grčka počne pregovore o novom programu pomoći teškom ukupno 74 milijarde evra.
Pročitaje još:
* "Cipras ne zna šta dalje, nije očekivao pobedu na referendumu"
Puin: Grci nam nisu tražili pare
Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je u petak da Grčka nije od Rusije zatražila pomoć kako bi prebrodila dužničku krizu, pri čemu se kritički osvrnuo na način na koji tu krizu rešava Evropska unija.
- Premijer Cipras nije od nas zatražio nikakvu pomoć - rekao je Putin na konferenciji za novinare u ruskom gradu Ufi.
- Nadamo se da će se kriza rešiti u bliskoj budućnosti - rekao je Putin nakon samita zemalja članica BRIKS koji čine Rusija, Kina, Indija i Južna Afrika.
Grčka dužnička kriza podstakla je nagađanja da bi Rusija mogla priteći u pomoć pravoslavnoj braći iako bi takav scenario zabrinuo EU koja je Rusiji nametnula sankcije zbog njene upletenosti u sukob u Ukrajini. Putin je kritički progovorio o evropskom pristupu grčkoj krizi.
- Naravno, Grke je moguće kriviti za sve, ali gde je bila Evropska komisija ako je bilo kršenja? Zbog čega EK nije korigovala ekonomske poteze pređašnjih grčkih vlada - zapitao se Putin.
