Ciprasove mere koje nisu štednja
Po nalogu predsednika SAD Baraka Obame, u Atini boravi američka delegacija koja želi da se na licu mesta upozna s predlozima Grčke o rešavanju dužničke krize.
Hiljade ljudi širom zemlje na spontanim mitinzima podrške novoj grčkoj vladi, politički pritisci evropskih poverilaca, ali i znaci razumevanja koji dolaze iz važnih svetskih metropola, od Moskve do Vašingtona - atmosfera je iz koje premijer Aleksis Cipras iznosi u parlamentu plan vlade koji obuhvata mere različite od štednje.
Sigurni depoziti
Posle odluke ECB da pojača pritisak na Grčku i od 11. februara više ne prihvata državne obveznice kao garanciju za pozajmice komercijalnim bankama, na hitnom sastanku potpredsednika vlade Dragasakisa i guvernera Nacionalne banke Grčke Janisa Sturnarasa javnost je obaveštena da nema razloga za paniku, da su depoziti sigurni, banke likvidne i da se radi samo o privremenoj odluci ECB, koja će biti povučena ukoliko bude postignut sporazum vlade i evropskih poverilaca.
One će biti i osnova sa kojom se potom ide na vanredni sastanak Evrogrupe posvećen Grčkoj, zakazan za sredu 11. februar u Briselu.
Sada su u Atinu stigli i Amerikanci. U susretu sa potpredsednikom grčke vlade Janisom Dragasakisom, zamenik američkog ministra finansija Sing je naglasio da SAD žele saradnju kroz davanje stručnih saveta u oblasti zaduživanja i poreskih mehanizama. Sing je podvukao da predsednik Obama očekuje detaljan izveštaj kako bi na osnovu njih mogao da pomogne i zastupa interese Grčke u pregovorima sa EU.
Tri stotine uglednih akademika, ekonomista i profesora iz celog sveta potpisnici su svojevrsnog poziva Evropskoj uniji, Evropskoj centralnoj banci i Međunarodnog monetarnom fondu da poštuju demokratsku volju grčkog naroda i sa novom vladom započnu poštene pregovore o načinima rešavanja dužničke krize.
U pozivu objavljenom na poznatom sajtu Mentijapart ističe se da je "praksa pokazala da je primena radikalnih mera štednje destruktivna, da je dovela do fijaska, pogoršala finansijsku stabilnost, ugušila svaki privredni oporavak, investicije, dovela do nezaposlenosti".
Potpisnici pisma, među kojima su Dominik Menton, Džejms Gulbrajt i mnogi drugi ugledni ekonomisti, profesori i akademici, "žele Grčkoj dug život i oporavak" i apeluju na evropske partnere da shvate da su "Grčkoj neophodne hitne humanitarne mere, veće plate, nova radna mesta i investicije".
Pozivaju ih da Atini ostave finansijsko prostranstvo i omoguće joj izvore finansiranja, a zaborave na politiku pritisaka, ultimatuma i pomognu joj da reši problem koji je u osnovi i opasnost za stabilnost Evrope. Po njihovom mišljenju, "obaveza je evropskih lidera da pregovaraju sa novom grčkom vladom i pronađu realno rešenje".
Slavni američki ekonomista Pol Krugman piše na svom blogu:
- Ne mogu dokučiti na kojoj osnovi Nemačka sad može odbaciti ovaj predlog. Ako je nemačko stanovište da se dug uvek mora isplatiti u celosti, bez suštinskih olakšica čak i ako se postignu otpisi dela duga na papiru, onda je taj stav suštinski ludački, a sve tvrdnje Nemačke da razume realnost zapravo su pogrešne. Ako Nemačka smatra da Grčka traži previše, onda smo pak u pregovorima - nadam se takvim koji se ne oslanjaju na pretnju da će ECB uništiti grčke banke ukoliko Grčka ne popusti. Poenta je da ono što Siriza govori ima smisla. Sledeći potez treba da povuku poverioci.
