Dečak iz Donjecka: U školu slep i osakaćen

Vanja Voronov (11), koji je postradao od projektila ukrajinske artiljerije i slep, bez ruke i obe noge postao simbol stradanja dece u Donjeckoj i Luganskoj narodnoj republici, otpušten je iz moskovske bolnice i priprema se za sledeću školsku godinu. Njegova majka mašta da ga prime u specijalno odeljenje gde se sprovode individualni časovi.

youtube.com/Poslednie Novosti

Mali Vanja odmah posle ranjavanja, kada je tek stigao u bolnicu u Donjecku

Da podsetimo, Vanju je otac dovezao iz obližnjeg gradića u donjecku bolnicu, gde lekari nisu mogli da mu pomognu u uobičajenoj meri, budući da su se i sami nalazili pod neprestanim artiljerijskim udarima i bez struje.

Vanja je u traumatologiju u Moskvi dopremljen specijalnim avionom ruskog MČS 15. januara. Lekari su mu spasli život, ali je dečak ostao osakaćen za ceo život iako je pretrpeo 12 operacija samo očiju. Toliko je trebalo hirurzima da izvade sitne opiljke metala koji su ga oslepeli.

- Bolnica je narednih pet meseci postala naša druga kuća. Lekari su podržali Vanju psihički, ali i njegovu majku Lesju koja bi bez toga jednostavno umrla - priča Vanjina tetka Nadežda.

Kao što su "Vesti" pisale, Vanju je u bolnici posetio Nik Vujčić, srpski pisac iz Australije koji se rodio bez ruku i nogu i postao poznat po knjigama u kojima je opisao kako je smogao snage da živi, nauči da pliva, završi fakultet, kako se oženio, dobio sina... Nik je tada Vanji obećao da će dogodine opet doći u Moskvu i posetiti ga i da će do tada da nauči ruski, a dečak će vredno vežbati i prohodati na protezama. Vanja je Niku ispričao da mu je majka čitala njegove knjige i da mu to pomaže da se izbori.

youtube.com

Mali Vanja spreman da ide kući... bez vida, obe noge i desne ruke

Vanja je u toj bolnici imao i drugare sa Donbasa, 14-godišnju Oksanu Vojnarovsku i Andreja Dmitrijeva od osam godina kojima su ukrajinski geleri prebili kičmu. Oksana i Andrej dogovorili su se da se čuju telefonom svakoga dana. Uskoro će i Oksana u stan, pa na rehabilitaciju u drugu bolnicu. Lekari kažu da će prohodati za godinu dana.

Lekari kažu da su im Vanja i Lesja postali bliski kao da su rod i da su se jako brinuli kako će Vanja primiti vest da ide iz bolnice. Ali, on ih je požurivao: "Dobro, dajte da odem što pre."

Dečak je sada s majkom u stanu opremljenom za sve njegove potrebe, a otac je ostao kod kuće. Čak je Vanja bio na ljuljaški.

- Vanja se uželeo domaće hrane. Majka i baba obradovali su ga borščom i knedlama s jagodama. Već smo bili u dvorištu, u ulazu zgrade sve je opremljeno za invalidska kolica. Tu je i lep šumarak - pustila je nehotice suzu Nadežda.

Uprkos tome, dečak će morati stalno da dolazi u bolnicu, na lečenje, preglede i da uči da hoda.

I Andreja spremaju za izlazak iz bolnice. Leđa iskidana šrapnelima više ga ne bole i može duže da sedi u kolicima, ali organi za mokrenje ne mogu da se izleče, jer je za to propušteno vreme odmah posle ranjavanja. Dečaku je potreban novac da nastavi lečenje u Nemačkoj, a Vanja se kao pravi drug nesebično pridružio akciji i pozvao darodavce da pomognu i njemu: "Andrjuška mnogo želi da prohoda. Pomozite i mom drugu!"