Stradanje dece Novorusije: Za rođendan slep, bez ruke i nogu
Vanja Voronov, dečak iz Šahtjorska kod Donjecka, u moskovskoj bolnici dočekao je 10. rođendan slep, bez desne ruke i obe noge. Vanja je žrtva zverstvovanja ukrajinske artiljerije i ne zna koliko ga još operacija čeka, ali iskreno veruje da će svet ponovo da ugleda i to onakav, kakvim ga je zapamtio do rata.
Vanja nije jedini. U Moskvu je samo juče dovezeno sedmoro teško obolele dece koju u Donjecku i Luganski nemaju čime da leče, ali i devojčica ranjena gelerima još u avgustu. Ipak, Vanjina sudbina je užasna iako je izbegao smrt.
Licemerje ubica
Koliko je dece ubijeno, osakaćeno ili ranjeno u tom ratu niko ne zna, ali mnogi barataju različitim brojkama. Tako je adminsitracija ukrajinskog predsednika Petra Porošenka 23. februara saopštila o 65 ubijene i 127 ranjene dece, dok su Ujedinjene nacije navele samo da je ranjeno 159 mališana. Neverovatan je cinizam iskazan u saopštenju u kom se navodi da je Porošenkova administracija šokirana brojem.
Sahrane dece u Novorosiji često se događaju čak i uz grohot ukrajinske artiljerije kao kada su se porodice opraštale od školaraca Danila Kuznjecova i Andreja Jelisejeva. Deca su umirala i na krevetima na sprat kao u Gorlovki i pred kućom, kada je Vladimir sahranio četvorogodišnjeg sina Artjoma.
U klinici doktora Rošalja Vanja je primao čestitke. Pružao je desnu ruku, a slepe oči tražile su lice gostiju i nisu mogle da vide planine poklonjenog cveća i igračaka koje su doneli rođaci, prijatelji i ljudi koji ne mogu da budu ravnodušni. Malo je Vanji lakše, nije primio nijednu inekciju. Lekari su mu dopustili da se odmori i umesto medicinskog pribora nosili su samo slatkiše.
A glavni poklon za Vanju je to što je otac bio kraj njega. Poslednjih meseci Vanja je s ocem Jurijem svakoga dana satima razgovarao telefonom.
Jurij se seća kako je sina izranjavanog i okrvavljenog nosio u donjecku bolnicu kada je kijevska vojska letos doprla do Šahtjorska. Od tada mašta da neizdržive boli smeni zvonki dečački smeh.
Vanji je u goste došla i Oljesja Vladikina, dvostruka paraolimpijska šampionka u plivanju. Oljesja kao niko drugi zna da ništa nije nemoguće. Poklonila je Vanji naočare i kapu za plivanje.
Prstima jedine ruke Vanja je pipao pakete i iz sve snage trudio se da sazna šta je unutra.
Iza dečačkog osmeha krije se nedečja snaga da trpi. Za njim su komplikovane operacije očiju. Najbolji ruski oftamolozi satima su iz očiju vadili malene štrapnele. I još su oprezni u prognozama, ali se nadaju da će Vanja da progleda.
Pročitajte još:
Život u Debaljcevu: Jedna prodavnica, jedan hleb, mnogo leševa
Za to vreme obavljene su i desetine plastičnih operacija na rukama i nogama. Čak ni Vanjina majka više ne zna koliko ih je bilo. Rezultati su prevazišli očekivanja. Rane zarastaju bez problema i uskoro će Vanja da stane na proteze. Odmah posle rođendana Vanja će morati da istrpi ko zna koju po redu operaciju leve noge.
Svakodnevni treninzi sa protezama koje pomažu kretanje očnih kapaka dali su reultate. Dečak mora silno da se napregne da bi ugledao svetlo koje jedva razlikuje od tame. Vanja je dunuo u svećice na torti i poželeo veliku želju. Nikome nije hteo da kaže koju, kako bi se ostvarila. Ali su svi poželeli isto što i Vanja.
Uništenje svega živog
Ukrajinska artiljerija dejstvuje po gradovima besmislenom vatrom, naizgled na slepo iako koriste bespilotne letelice. Ne gađa se cilj, nego se projektilima pokriva teritorija u pojasu i do 1,9 kilometara. Na primer, salvama iz višecevnih bacača raketa sa udaljenosti i od preko 30 kilometara.. Tako je očigledno da ne samo da ne znaju gde su koncentracije Armije Novorosije, nego namerno uništavaju sve živo u pokušaju da prinude stanovništvo da se okrene protiv svoje vojske ili jednostavno iz puke mržnje i radi uništavanja infrastukture, stanova, privrednih objekata...
