Turski tok ide oko Srbije
Nakon što je Aleksandar Vučić izjavio da se Srbija okreće azerbejdžanskom gasu, slovački premijer Robert Fico iskoristio je priliku i otputovao u Moskvu gde je ruskom kolegi Dmitriju Medvedevu predložio da se Turski tok po pravilima EU produži do njegove zemlje trasom koja ide pored Srbije.
Reč je o gasovodu Istočni tok kroz Bugarsku, Rumuniju i Mađarsku. To je projekat unutar EU koji je usaglašen, tako da Moskva ne bi morala da investira.
- Spremni smo da razmotrimo pitanje priključenja Istočnog toka na gasovod Turskog toka. Mi smo sa Turcima već postigli dogovor, i projekat će biti ostvaren (do 2016.) bez obzira na rizike koji postoje u svakom biznisu - rekao je Medvedev.
Fico je naročito insistirao na učešću EU u projektu, kako bi ukazao da se problemi neće ponoviti, kao kada je Bugarska otkazala učešće u Južnom toku pod pritiskom Amerike i zbog nesaglasnosti sa pravilima Evropske komisije.
Rusi čekaju
Posle propasti Južnog toka ministri spoljnih poslova Srbije i Rusije Ivica Dačić i Sergej Lavrov sreli su se i izdali kratko saopštenje da budući projekti neće zaobići interese Beograda. Dačić se nije oglasio povodom poslednjih Vučićevih strateških zamisli, ali je direktor Srbijagasa Dušan Bajatović rekao da ruski gas nema alternativu. Naime, Evropa iz Rusije dobija oko 30 odsto od 450 milijardi kubnih metara, a bivši grčki ministar energetike procenio je da će potrebe EU porasti za oko 100 milijardi do 2025.
Predstavnik Rusije pri EU Vladimir Čižov rekao je da moguće učešće Srbije u projektu TAP neće značiti odustajanje od saradnje sa Rusijom. Time se gotovo podsmehnuo, pošto zna da za naš region drugog gasa sem ruskog ili kroz njihove gasovode gotovo da nema.
Time osnovne maršrute gasovoda za ruski energent zaobilaze Srbiju. Drugi krak trebalo bi da ide kroz Grčku, koja naročito insistira na tom projektu, i Albaniju, zemlju koja će da zarađuje na tranzitu gasa za najvećeg potrošača Italiju. Srbija bi u tom slučaju morala da se priključi na bugarski gasovod, ili da ga dobija preko Kosova iz Albanije. Gradnja kraka iz Grčke kroz Makedoniju pod velikim je znakom pitanja posle bunta opozicije i sukoba sa albanskim teroristima u Kumanovu, što mnogi tumače kao signal Amerike. Kao druga slaba karika u tom lancu pokazala se Srbija.
Odluka Beograda da se nakači na neizgrađeni azerbejdžanski gasovod TAP zapravo je američka pamet koju je srpskom premijeru ponudio potpredsednik SAD Džozef Bajden. Na Bezbednosnom forumu u Minhenu Bajden je ponudio Vučiću alternativu. Tada javnosti nije predočeno o čemu je reč, a sad se zna da je po sredi azerbejdžanski gas. Potom je usledila i Vučićeva poseta predsedniku Azerbejdžana Ilhamu Alijevu.
Iran bez dileme
Direktor međunarodnih veza iranske gasne kompanije Azizolah Ramazani izjavio da bi njegova zemlja posle ukidanja sankcija mogla da koristi Turski tok za dostavljanje gasa u Evropu. On je na međunarodnom gasnom kongresu u Parizu rekao da bi bilo dobro da se počne s pregovorima.
Vučić je odluku pravdao time što će Rusija posle 2019. odseći Ukrajinu iz sistema snabdevanja gasom Evropi, a to je pravac kojim se Srbija sada snabdeva. On se nije izjasnio kako će Srbija da nabavlja milijardu i po kubnih metara gasa iz Azerbejdžana od 2019. do 2025. kada TAP bude završen. Osim toga, svih 10 milijardi kubnih metara već su raspodeljeni. Osam ide Italiji, a po milijarda članicama EU Bugarskoj i Grčkoj.
