Poljska i baltičke zemlje koče Srbiju zbog Rusije?
Srbija više od četiri godine čeka izveštaj Evropske komisije o skriningu za poglavlje 31 koje se odnosi na zajedničku spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku EU, a iako je nacrt tog dokumenta odavno gotov, on bi, međutim, uskoro mogao da se piše ispočetka, pišu "Večernje novosti".
List piše da, prema nezvaničnim informacijama, Litvanija, jedna od država koja je zbog ruskog pitanja najžešći kočničar otvaranja pregovora o poglavlju 31, predlaže upravo da se izveštaj o skriningu ponovo skroji ili ažurira i tu Srbiji postave uslovi koji će zadovoljiti sve članice EU, kako bi se odblokirao taj proces.
Saradnja Srbije i Rusije i činjenica da Beograd nije uveo sankcije Moskvi, trn su u oku najvećim zagovornicima embarga Kremlju u okviru EU, a to su Poljska i bivše sovjetske republike koje su danas u Uniji - Litvanija, Estonija i Letonija, piše list.
Kako se navodi, u diplomatskim krugovima u Briselu govori se i da Nemačka, iako nema tvrd stav kao baltičke zemlje i Poljaci, takođe ne gleda blagonaklono na nizak nivo usaglašenosti Srbije sa odlukama i deklaracijama Brisela koje se tiču Rusije.
Tačnije, Srbija se nije pridružila nijednoj od devet deklaracija koje se direktno ili indirektno tiču Moskve, a koje je Brisel usvojio u prvoj polovini godine, a od ukupno 32 spoljnopolitička dokumenta u kojima je traženo usaglašavanje, Srbija je odbila čak 18.
Pojedinim članicama smeta i razvijena vojno-tehnička saradnja Srbije i Rusijem, zajedničke vojne vežbe, a zameraju čak i saradnju srpskog Ministarstva unutrašnjih poslova i ruske Federalne službe bezbednosti.
