Lukašenko menja politiku: Poslednji evropski diktator i "nije tako loš"
Visoki diplomata SAD jednom je ovu zatvorenu državu nazvao poslednjim diktatorskim režimom u Evropi. Njene službe bezbednosti koje uteruju strah i dalje se zovu KGB. Ali, nakon godinu dana geopolitičkog sukoba sa Rusijom, pojedini na Zapadu kažu da Belorusija možda i nije toliko loša.
"Vašington post" navodi u analizi da su nedavno bitni lideri EU posetili predsednika Aleksandra Lukašenka, koji čvrstom rukom vlada zemljom od 1994. Svratili su i visoki zvaničnici američkog Stejt departmenta, iako je poslednji ambasador SAD u Belorusiji proteran pre sedam godina. A prošle nedelje beloruski lideri učestvovali su na samitu EU o istočnom partnerstvu čiji je cilj da bivše sovjetske nacije udalji od Rusije i izgradi snažnije veze s Evropom.
Zapadni zvaničnici počeli su da osećaju da izolacija Belorusiju prosto gura bliže Rusiji. Lukašenko je privukao pažnju kada se distancirao od Rusije u vezi sa njenim žestokim stavom prema Ukrajini.
Pročitajte još:
* "EU mrtva pred ruskim medvedom"
* "Vašington menja politiku prema Moskvi"
Fašizam na Baltiku i u Ukrajini
* "Putine, evo ti Zemana, poklanjamo ti ga"
Omekšavanje Belorusije prema Zapadu znak je promena saveza u Evropi godinu dana od početka najkrvavijeg sukoba na kontinentu još od ratova na Balkanu 90-ih godina prošlog veka. Rusko zauzimanje Krima bilo je "prvo nasilno zauzimanje teritorije od Drugog svetskog rata i preplašilo je susede Rusije, koji se brinu da bi oni mogli da budu sledeći".
Lukašenko se zaklinjao da će Rusija uvek biti najvažniji partner Belorusije, ali je krenuo i nezavisnim putem, odbijajući da prizna pripajanje Krima, zalažući se za prijateljske odnose sa novim poroevropskim vlastima Ukrajine i ohrabrujući ideju da beloruski nacionalni identitet bude odvojen od ruskog.
- Nisam više poslednji evropski diktator. Ima diktatora malo gorih od mene, zar ne? Već sam manje zlo - našalio se Lukašenko u intervjuu za "Blumberg" ovog proleća, aludirajući na tvrdnju iz 2005. Kondolize Rajs, tadašnje državne sekretarke SAD.
Diplomate upućene u temu kažu da su se ranije trudili da uklone sa vlasti Lukašenka, koji je vladao gotovo apsolutistički Belorusijom skoro od proglašenja nezavisnosti. Novi zadatak im je da ojačaju veze sda Belorusijom, kontinentalnom zemljom od 9,5 miliona ljudi, uz nadu da će obični građani te države početi da prave veće zahteve za evropski put demokratskog razvoja.
Ove diplomate tvrde da ako je Belorusija manje izolovana, manje će biti i zavisna od Rusije.
- U poslednjih 20 godina, metaforički rečeno, Belorusija je za Evropu bila kao Kuba za SAD. Predsednik Lukašenko nikada neće biti Vaclav Havel, ali nije ni Milošević - tvrdi Andrejs Pildegovič, državni sekretar u letonskom Ministastarstvu spoljnih poslova koji je zadužen za saradnju na modernizaciji beloruskog obrazovnog sistema.
Kritičari smatraju da je Belorusija toliko ekonomski zavisna od Rusije da Lukašenkovi potezi mogu jednostavno da budu samo pokušaj da poboljša pregovaračku poziciju, kako bi obezbedio bolje darove iz Kremlja.
