Štrahe: Srbiju ne ucenjivati Kosovom!
Lider Slobodarske partije Austrije Hajnc-Kristijan Štrahe tražio je od međunarodne zajednice da najoštrije osudi događaje u Makedoniji i poručio da se, imajući u vidu rastući albanski ekstremizam, pitanje Kosova ne sme vezivati za nastavak puta Srbije ka članstvu u EU.
Kako ocenjujete aktuelnu situaciju u Makedoniji i oružani konflikt u Kumanovu?
- To je zabrinjavajući i opasan razvoj koji treba najoštrije osuditi. Videli smo teroristička dejstva na državnoj teritoriji Makedonije iza kojih, kako se pretpostavlja, stoji ideja o Velikoj Albaniji. Evropska politika to mora jasno i najoštrije osuditi. U Makedoniji se vidi da iza konflikta stoje i geostrateška razmišljanja. Tako na Kosovu imamo jednu od najvećih NATO baza, na šta treba kritički gledati, a imamo i Makedoniju koja neće, iz dobrog razloga, da učestvuje u sankcijama protiv Rusije i koja podržava izgradnju ruskog gasovoda, što je u interesu celog regiona. Upadljivo je da uvek kada se dešavaju konflikti i kada postoje geostrateški interesi, pojavljuju se nevladine organizacije. Slično je i u Makedoniji, iako je na provladinim demonstracijama bilo pet puta više ljudi.
Pročitajte još:
* Zločini terorista iz Kumanova: Otmice, mučenje i ubijanje Srba na KiM
* Makedonski scenario preti i Kosovu?
* Šta je Vučić rekao kada je pročitao Nikolićevu platformu o KiM?
Da li je jednostrano proglašena nezavisnost Kosova i Metohije uzrok nestabilnosti u regionu?
- Kosovo i Metohija su protivno međunarodnom pravu proglasilo nezavisnost. Na to ukazujem godinama, kao i na činjenicu da je neophodno, u interesu međunarodnog prava, razjasniti stanje. Neophodno je naći rešenje, na čemu se ne radi, već se na Srbiju vrši pritisak da prizna nezavisnost Kosova i uslovljava joj se put ka EU tim pitanjem. To nije dobar i održivi put za miran razvoj jugoistočne Evrope. Potrebno je naći fer rešenje, uz poštovanje međunarodnog prava. Srpskim regionima na Kosovu, na primer, trebalo bi dati najmanje autonomni status, što bi moglo doprineti smanjenju tenzija.
Da li međunarodna zajednica pod raznim izgovorima koči put Srbije u EU?
- Srbija ne sme biti izložena pritisku kojim bi se naterala da se kreće u pogrešnom pravcu. Srbi i Rusi su bratski narodi i Beograd želi dobre odnose sa Moskvom, ali i sa EU. Ovaj odnos ne sme se dovoditi u pitanje na putu Srbije ka EU. Ne sme se Srbija pritiskati i terati da odustane od poštovanja međunarodnog prava. Dobro bi bilo kada bi i EU, kao i Srbija, imala sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom.
Šta bi Austrija i EU trebalo da učine da pomognu Srbiji na putu u EU?
- Važno je da Srbija preduzme odlučne korake, pre svega u ekonomiji i usaglašavanju sa EU. U tome treba podržati i pomoći Srbiji, jer je puno posla pred tom zemljom. Takođe treba posebno pomoći u izgradnji infrastrukture i jačanja privrede.
Jeste li zabrinuti zbog rastućeg albanskog ekstremizma?
- Aktuelni događaji pokazuju da rastući albanski ekstremizam krije veliki konfliktni potencijal. Neophodno je tome pokloniti pažnju, jer ovaj problem ne doprinosi mirnom i održivom razvoju regiona. Miran i održivi razvoj u jugoistočnoj Evropi nije moguć bez Srbije, a Evrope bez Rusije.
Političari slepi za ekstremiste
Kako gledate na radikalni islamizam na Balkanu i Beču, kao centru radikalnog islamizma na Balkanu?
- Austrijske vlasti već dugo prate situaciju i dokumentuju postojanje radikalnog islamizma u BiH i Beču. Radikalni islamizam je opasan ne samo za Balkan, već i Evropu. Međutim, premalo i nedovoljno ozbiljno se shvata ovaj problem u Evropi ili pogrešno deluje negiranjem istog. Ako ne budemo odlučno delovali radikalizacija islamista će dalje rasti, a i imaćemo terorističke napade, jer su ćelije radikalnih islamista aktivne. Političari snose deo odgovornosti za takav razvoj jer ne prihvataju opasnost i ne preduzimaju potrebne korake. Što se tiče Austrije, vladajuća Socijaldemokratska stranka i stranka Zelenih zatvaraju oči pred ovim problemom zato što se nadaju glasovima iz tih radikalnih struktura.
