Ruska crkva uz pomoć vere preživela golgotu
Iako je Sveti apostol Andrej Prvozvani još u 1. veku na obalama Dnjepra širio "blagu vest", Rusija je postala hrišćanska zemlja tek krštenjem kijevskog kneza Vladimira 988. godine. Tog dana ruski narod je primio hrišćanstvo, rodila se ruska državnost, nova zemlja, nova civilizacija. Tokom 1.000 godina Rusija je postala najveća pravoslavna zemlja na svetu. Čak i godine progona Crkve, žestoke represije protiv sveštenika i vernika, žestoke ateističke propagande nisu mogli da ubiju veru i duh u pravoslavlja u ruskom narodu. U istoriji Vaseljenske crkve nikada nije bilo tako masovnih i dugih progona, kao u Rusiji u 20. veku. Uopšte, ovo stoleće je za Rusiju i Rusku crkvu bilo dramatično: dva svetska rata, bar tri formalne smene državnog uređenja, veliki politički, ekonomski i socijalni potresi...
Ruska pravoslavna crkva je, od Oktobarske revolucije pa do perestrojke, prošla pravu golgotu. Više od 100 miliona vernika je izvrgnuto žestokim represijama, stotine hiljada sveštenika i duhovnika je ubijeno ili mučeno u logorima. Samo tokom "velike čistke" 1937. i 1938. uhapšeno je 200.000 vernika i pripadnika crkvenog krila, a streljan je svaki drugi sveštenik. U prvih 20 godina sovjetske vlasti zatvoreni su svi manastiri, sve duhovne akademije i bogoslovije, kao i više od 60.000 hramova. Hiljade svetinja je srušeno eksplozivom ili su pretvarane u kasarne, zatvore i magacine. Spaljivane su ikone, skrnavljene svete mošti, bacana su zvona sa zvonika.
Istorijsko pomirenje
Na 1000. godišnjicu krštenja Rusije, 1988, kada je partijsko rukovodstvo Sovjetskog Saveza dozvolilo proslavu na državnom nivou, hramovi širom Rusije napunili su se milionima vernika. To je bio početak duhovnog preporoda Rusije. Raspadom SSSR završio se 74-godišnji period mučeništva.
Patrijarhu Alekseju Drugom (1929-2008) pripala je čast da bude duhovni lider u doba obnavljanja pravoslavlja u Rusiji. On je tokom 18 godina uspeo da Svetu Rusiju podigne iz pepela. Predvodio je veliku versku obnovu u Rusiji, tokom koje je sagrađeno i obnovljeno na hiljade hramova širom zemlje, a u crkvama i manastirima ponovo je uspostavljeno bogosluženje, štampaju se religijske knjige, održavaju tribine...
Doprineo je i istorijskom ponovnom ujedinjenju Ruske pravoslavne crkve u Rusiji sa Ruskom pravoslavnom crkvom u inostranstvu, 17. maja 2007, čime je okončao podelu, koja datira još od boljševičke revolucije.
Pročitajte još:
* Putin je dar za zapadne medije
* Kremlj: Rusija se nikome neće nametati, ali teško da se bez nje išta može
- Bila je to velika rana na telu Ruske crkve koja je krvarila 86 godina. Stotine hiljada građana Rusije koji su pretrpeli poraz u građanskom ratu, napustili su zemlju i, izgubivši nadu da će se u nju ikad vratiti, osnovali su svoju crkvu sa sedištem u Americi. Ta crkva imala je svoje eparhije po celom svetu i pripadalo joj je oko milion i po ljudi. Posle gotovo 100 godina u koje je stalo i ubistvo ruskog cara Nikolaja Drugog i neprijateljstvo kapitalizma i socijalizma, ponižavanje religije i mnogo mržnje, na tu podelu je, zahvaljujući umnogome i Vladimiru Putinu, konačno stavljena tačka. U hramu Hrista Spasitelja dva patrijarha objavila su objedinjenje dve ruske crkve - priča Ljubinka Milinčić, glavni i odgovorni urednik "Sputnjika".
Ističući značaj istorijskog ujedinjenja, Putin je podsetio da u carskoj Rusiji u pasoše nije upisivana nacionalnost nego veroispovest.
Reč umesto koplja
Epohu u kojoj je Rusiji trebalo vratiti pravoslavlje sam Aleksej Drugi simbolično je nazvao "drugim krštenjem Rusije".
- Ako kažemo da se narod vratio Crkvi, nećemo biti sasvim u pravu - ruski narod se, uprkos represijama, nikad nije odrekao Boga. Gotovo svaka kuće je, tajno, imala u kući ikonu, a postojale su čak i "ilegalne" crkve. Nekad u podrumima, nekad u kućama koje nisu baš padale u oči. Deca su tajno krštavana, a ruski narod je sačuvao veru. Sloboda koju je dobila Crkva sa padom komunizma samo mu je omogućila da otvoreno pokaže svoja osećanja - kaže Milinčić.
Ruski predsednik je, dodaje ona, duboko religiozan čovek, ali ne pravi predstavu od toga. Porodična epizoda o krstu, koji Vladimir Putin stalno nosi oko vrata, mogla bi biti i priča o ponovnom vaskrsu pravoslavlja posle višedecenijskog ateističkog terora.
Putin na Svetoj gori
Putin je 2005. posetio i Svetu goru, iz trećeg pokušaja. Prvi put je želeo da to učini 2001, ali bila je takva oluja da se na ostrvo nije moglo stići ni brodom ni helikopterom. Među pravoslavnima se tada moglo čuti da Presveta Bogorodica nije htela da ga pusti na svoju teritoriju zbog teških grehova Sovjetskog Saveza. Drugi put je morao da se vrati iz Grčke zbog terorističkog napada na školu u Beslanu. Tako je stigao na Atos tek 2005. kao prvi predsednik Rusije koji je posetio ovo sveto mesto. Najpre je otišao u Kareju. Prisustvovao je službi u hramu Uspenja Presvete Bogorodice. Tada je objasnio da je u Rusiji došlo do velikih promena i da sada svaki čovek, bilo koje nacionalnosti i veroispovedanja, može da se vrati svojim duhovnim korenima.
- Majka me je krstila krijući od oca, koji je bio član Komunističke partije. On nije bio funkcioner, radio je u fabrici - ispričao je Putin. - Četiri godine pre majčine smrti prvi put sam putovao u Izrael. Tada mi je dala krstić koji je sačuvala sa mog krštenja i zamolila me da ga osveštam na Hristovom grobu. Od tada ga više ne skidam. Inače, taj krstić je od aluminijuma.
U Putinovom avionu se, prema njegovim rečima, nalaze i ikona i Biblija. Kada je 2005. posetio Svetu goru, Putin je, u razgovoru sa igumanom Iverskog manastira Vasilijem, istakao da je "snaga Rusije, pre svega, u njenoj duhovnosti". To je ilustrovao činjenicom da nigde u svetu, osim jedne kapelice u Rusiji, ne postoji freska na kojoj Sveti Đorđe ubija aždaju rečju, a ne kopljem.
Sagrađeno 25.000 hramova
Ruski patrijarh Kiril po prvi put je početkom ove godine govorio sa tribune parlamenta državne Dume. Mnogi su u ovome videli ogroman simbolični značaj - vlast više ne zazire od saradnje sa Ruskom crkvom. Danas u Rusiji postoje tri simbola, tri štita pomoću kojih se brani ruski narod: vera, država i armija.
Obnova pravoslavlja u Rusiji danas je vidljiva i golim okom. U dokumentarnom filmu "Drugo krštenje Rusije" mitropolita Volokomalskog Ilariona, iz 2013, navodi se da je za četvrt veka Ruska pravoslavna crkva, u Rusiji i u celom svetu, sagradila 25.000 hramova (u carskoj Rusiji bilo je 78.000 crkava). Hiljadu hramova godišnje, tri hrama dnevno! Ukupno u Ruskoj pravoslavnoj crkvi radi 33.489 hramova i 805 manastira. Od toga u Rusiji je 17.042 hrama, ostali su van granica zemlje. Danas u Rusiji, zemlji od preko 146 miliona stanovnika, između 75 i 80 odsto građana izjašnjava se da je pravoslavno. Pravoslavlje je neodvojivi deo nacionalnog, duhovnog i kulturnog identiteta ruskog naroda. Zato je u pesničkom zanosu Rajner Marija Rilke i mogao da napiše "Rusija je jedina država koja se graniči s Bogom".
Predsednik i "kamen pomazanja"
Uoči Uskrsa 2005. Putin je posetio hram Hristovog groba u Jerusalimu. Bila je to prva poseta jednog ruskog rukovodioca Izraelu. Čim se uđe u hram nalazi se "kamen pomazanja" na kome su, prema jevanđeoskim tekstovima, kupali telo Hristovo posle skidanja sa krsta. Tadašnji ruski predsednik stajao je duboko zamišljen ispred tog kamena veoma dugo. Trgao se tek kad su ga pozvali da se slika sa sveštenicima koji su ga pratili. Potom je zamolio da ga niko ne prati u malenu prostoriju u centru hrama u kojoj se nalazi Grob Spasitelja. Unutra je proveo više od 10 minuta - moleći se.
Posle toga se popeo na Golgotu, kleknuo u podnožju krsta, na mestu gde je, po legendi, bio razapet Isus Hrist. Posle molitve je ustao, zapalio sveću i krenuo da izađe, ali se odjednom vratio, ponovo prišao krstu i kleknuo...
