"Krim je još devedesetih mogao da postane deo Rusije"
Tokom potpisivanja sporazuma o raspadu SSSR-a, tadašnji predsednik Ukrajine Leonid Kravčuk bio je gotovo predao poluostrvo Krim Moskvi, ali bivši ruski predsednik Boris Jeljcin nije bio voljan da to prihvati, rekao je Juri Meškov, koji je bio predsednik Krima 1994-95. godine.
Meškov je rekao da svi oni koji prisajedinjenje Krima Rusiji i dalje nazivaju "aneksijom", očigledno nisu svesni te činjenice.
Prvi i jedini predsednik Krima Meškov u intervjuu ruskom portalu "Lenta.ru" navodi da mu je Kravčuk rekao da je spreman da se odrekne Krima sa "svim problemima sa Tatarima".
Pročitajte još:
* "Hladni rat je već počeo, preti nam i oružani konflikt"
* Putinov plan za Ukrajinu u jednoj rečenici
* “Ne treba iskušavati rusko strpljenje i snagu“
* “Ne zanima me stav Zapada o Krimu“
Odluka o raspadu SSSR-a potpisana je 8. decembra 1991. godine u Bjelovjeskoj šumi, i tada je Mihail Gorbačov lišen predsedničke funkcije. Lideri Belorusije, Ukrajine i Rusije, Stanislav Šuškevic, Leonid Kravčuk i Boris Jeljcin proglasili su tada formalan raspad SSSR i formiranje Zajednice Nezavisnih Država (ZND).
Jeljcin nije bio zainteresovan za Krim
Prema Meškovim rečima, Jeljcin "nije mnogo mario za tu oblast i nije ni prstom mrdnuo da prihvati poklon".
- Štaviše, u maju 1992. godine Vrhovni savet Rusije proglasio je da prenos Krima iz 1954. godine nema pravnu snagu jer je usvojen "kršenjem Ustava SSSR i zakonodavnog procesa" - podseća Meškov, dodajući da Jeljcin ni tada nije iskazao zainteresovanost.
On je podsetio da je Krim želeo da bude deo Rusije od raspada SSSR-a i da je u maju 1992. godine tadašnji Vrhovni savet Krima ili današnji Državni savet Krima proglasio svoju uslovnu nezavisnost od Ukrajine i da je referendum planiran za avgust iste godine.
Međutim, ukrajinski parlament je deklaraciju proglasio nelegalnom i Vrhovnom savetu je dao vremenski rok do 20. maja da poništi tu odluku.
- Vrhovni savet je poslušao nalog 22. maja, ali je referendum bio više odložen, nego otkazan - dodaje Miškov.
Referendum
Ideja o referendumu ponovo se pojavila 1994. godine, kada je u januaru Meškov bio izabran za predsednika Krima, ali od glasača nije traženo da odgovore da li su za nezavisnu Republiku Krim u uniji sa ostalim državama kao što je planirano 1992. godine, već da li su za širu autonomiju unutar Ukrajine, da li građani treba da imaju dvojno ukrajinsko i rusko državljanstvo, te da li predsednički dekreti treba da imaju status zakona.
Sva tri predloga odobrena su na referendumu.
Predsednik Republike Krim bio je šef administracije na poluostrvu od 16. februara 1994. godine do poništenja te funkcije 17. marta 1995. godine. Funkcija predsednika Krima je ukinuta jer nije bila u skladu sa Ustavom Ukrajine.
