Evropska unija i Rusija (1): Gubi li Brisel Atinu?
Sve češći signali da Atina smera da ojača veze sa Moskvom aktivirali su alarmna zvona u Briselu i to u momentu kada su se lideri nove grčke vlade zapleli u delikatne, visoko kontroverzne pregovore sa zapadnim kreditorima.
U Londonu su tonovi uglavnom pesimistični; u jednoj opširnoj analizi u Vajtholu, u koju su "Vesti" imale uvid, stoji da "Evropa nije zadovoljna" dosadašnjim ponašanjem Grčke, ali se, istovremeno, ostavlja otvorenim odgovor na pitanje da li bi Evropa trebalo da bude i zabrinuta.
Ocena je da bi Evrozona mogla da izgubi Grčku (sa svim posledicama po samu EU) i - u tom kontekstu - se beleži da će Vladimir Putin u maju da ugosti u Moskvi grčkog premijera Aleksisa Ciprasa, zajedno sa brojnom grčkom delegacijom u kojoj će sigurno biti i Ciprasov koalicioni partner, Panos Kamenos, inače ministar odbrane i istovremeno lider desne, populističke Grčke nezavisne partije.
Izdanak komunista
Kao i većina rukovodećih kadrova u Sirizi, grčki premijer Aleksis Cipras i ministar Kocijas su izdanak pro-ruske, Komunističke partije Grčke. Ministar odbrane Kamenos, poznat je takođe po dugim i čvrstim vezama sa Rusijom.
Ni sam datum posete Moskvi nije bez konteksta: produžetak zapadne finansijske injekcije Grčkoj ističe krajem juna, a po svim procenama nastalim u Londonu, Grčkoj će biti potrebna nova tranša novca da bi izbegla bankrot.
Službeno, Atina ovog trenutka ne traži alternativni izvor finansijske pomoći, ali pozajmica od Rusije (po nekima i od Kine) mogla bi da bude pogodnija alternativa ili, bar, dodatni izvor novca, pored onog koji nudi tzv. Trojka (EU, MMF i Evropska centralna banka) i uz koji idu drastični uslovi štednje i odricanja u zemlji koja je, ionako, blizu bankrota.
Računa se da bi Grčka - okrene li se ka Rusiji - mogla da računa na jeftiniji ruski gas, veći obim ruskih investicija i povećanje prihoda na turističkom sektoru od masovnijeg dolaska imućnih ruskih gostiju. Moskva bi - idu dalje londonska predviđanja - u zamenu za "grčki zaokret", dobila, ako ništa drugo, prijatelja i saveznika sa pravom veta u Evropskoj uniji i to u vreme pretnji novim sankcijama Moskvi i usred ove stalne zategnutosti odnosa sa Briselom zbog Ukrajine.
Pročitajte još:
* "Ako izađe iz EU, Grčka će se okrenuti Rusiji"
* Grčka kapitulacija pred velikim novcem: Siriza je pucala ćorcima
Posle pobede na grčkim parlamentranim izborima, vodeća partija vladajuće koalicije - Siriza, jasno je stavila do znanja da atinski levičari žele nove odnose sa Moskvom. Prvi zvaničnik koji je 24 sata posle izbora posetio Aleksisa Ciprasa, bio je - ruski ambasador u Atini. Istovremeno, nemačkoj kancelarki Angeli Merkel trebalo je dva dana da Ciprasu uputi "pruski hladan" telegram sa čestitkama (ocenio je britanski list "Miror").
Još dok je u Atini trajalo pobedničko slavlje, budući šef diplomatije u novoj vladi, Nikos Kocijas, otvoreno je doveo u pitanje "racionalnost i efikasnost" sankcija EU (zbog Krima) prema Rusiji. Istovremeno, ministar odbrane, Kamenos, izašao je sa izjavom da Grčka želi "čvršće veze sa Moskvom".