Rusija sprema monetarnu revoluciju (1): Rat za zlatnu rublju
Ruska privreda za sobom ima tešku godinu: cena nafte, njenog najvažnijeg izvoznog artikla, pala je na najniži nivo u istoriji, a nacionalna valuta rublja se tek poslednjih nekoliko nedelja polako oporavlja od katastrofalnog gubitka vrednosti u odnosu na dolar, koji traje već godinu dana. U poređenju sa stanjem u februaru prošle godine, rublja je pala za 40 odsto.
Rusija i SAD nalaze se u monetarnom ratu koji potencijalno može da preraste u pravi, a "diplomatski" tonovi između Moskve i Vašingtona ni za vreme hladnog rata nisu bili oštriji, piše nemački portal Infokop.
Pročitajte još:
* "SAD vodi ekonomski rat protiv Rusije sa cljem da je ekonomski razori"
Čak i u bloku vladajuće elite, koja je uz predsednika Putina, čuju se upozorenja o akutnoj geopolitičkoj opasnosti. Dugotrajne sankcije zbog situacije u Ukrajini dodatno otežavaju položaj Rusije, pa vlada mora da posegne za drastičnim koracima kako bi povećala atraktivnost rublje za inostrane investitore. U ovakvoj situaciji, čini se da je zasnivanje vrednosti rublje na zlatu - verovatnije nego ikada do sada.
Da bi se razumelo zašto bi ovakva promena bila tako velika, neophodno je pogledati u prošlost same Amerike. Po dogovoru iz Breton Vudsa 1944. godine, na kome su predstavnici 44 zemlje postavili temelje današnjeg međunarodnog monetarnog sistema, svetske vlade uvele takozvani zlatno-devizni standard po kome zlato i devize važe kao monetarne rezerve svake države.
majući u vidu tadašnju snagu i moć dolara, ovaj sistem mirno može da se nazove zlatno-dolarski, jer je američka valuta bila oficijelno sredstvo za preračune svih drugih. Nakon 1971. godine, međutim, vlada predsednika Ričarda Niksona počela je nekontrolisano da štampa nove dolare i takoreći zatvorila "zlatni prozor". Na taj način su sve valute svoje vrednosti preračunavale samo u dolarima i postale čisto vrednost na papiru.
Od tog perioda, dakle, čitav svet je učesnik u gigantskom eksperimentu, u kome se svetske zalihe novca zasnivaju na vrednosti papira bez ikakvog fizičkog pokrića.
Potez Rusije mogao bi da donese preokret u ovome. Zlato je već generacijama kamen temeljac stabilnosti svake valute, činjenica koja je proteklih decenija gotovo potpuno zaboravljena. Tek sa izbijanjem finansijske krize 2008. godine, Rusija, Kina i druge zemlje BRIKS-a počele su velike kupovine "varvarske relikvije", kako je zlato jednom nazvao britanski ekonomista Džon Majnard Kejns.
Zapad guši rusku valutu
Ruska država zauzima velike delove Evroazije, geostrategijski najvažnijeg kontinenta. Američki političari, pre svega Zbignjev Bžežinski i Henri Kisindžer, znali su dobro kako da koriste slabosti rublje, koja je osetljiva na zapadnjačke uticaje i lako je manipulisati njenom vrednošću, što onemogućava jačanje Rusije. Majer Amšel Rotšild, jedan od osnivača bankarske dinastije, jednom je rekao: "Dajte mi kontrolu nad novcem jedne nacije, onda me ne interesuje ko kreira njene zakone."
Zalihe ruskog zlata procenjuju se u februaru 2015. godine na 1.208 tona, a samo godinu dana pre bile su 173 tone. Simboličan je i potez Rosija banke, koja je ispred svoje glavne filijale postavila ogromnu skulpturu zlatno obojene rublje, kako bi podvukla stabilnost ruske valute koju čuvaju zlatne rezerve.
