Putin u "ekonomskoj oluji": Da li su sankcije Rusiji počele da uzimaju danak?
Prema zvaničnim podacima ruske vlade objavljenim u martu ove godine, broj siromašnih - onih koji žive s mesečnim prihodom manjim od 135 evra - popeo se na 23 miliona, što je za 5 miliona više nego 2014.
- Dotakli smo samo dno ekonomske krize. Uskoro će početi oporavak - poručio je ruskim građanima ministar ekonomskog razvoja Aleksej Uljukajev, samo nekoliko dana nakon što je statistički zavod objavio da je u periodu od 1. aprila do 30. juna Rusija doživjela privredni pad od 4,6 posto i tako upala u najtežu recesiju u poslednjih šest godina.
Iako većina zapadnih analitičara sumnja u Uljakajeva predviđanja, u Rusiji veruju da će se ove crne brojke uskoro popraviti. Međutim, čak i da tako bude, to će malo značiti građanima koji žive u Kalinjingradu, ruskoj enklavi na Baltičkom moru.
Besmislenost rata
Verovartno u celoj Rusiji ne postoji grad u kome se bolje oslikava sva besmislenost trenutnog političko-privrednog stanja u kome se zemlja nalazi. Zbog svoje izdvojenosti od matične nacije, Kalinjingrad je godinama imao status "ruskog Hong Konga", a zbog znatno labavijeg graničnog režima i blizine poljoprivredno razvijenijih država, poput Poljske i Litvanije, i neformalnu titulu ulaznih vrata za veliko rusko tržište hrane.
Novi zid
U praktično svim zemljama zapadne hemisfere broj onih koji na Rusiju gledaju pozitivno je u padu, kao uostalom i broj Rusa koji pozitivno gleda na te iste države. Ta činjenica je pokazatelj da je ekonomska kriza u Rusiji tek jedna od nuspojava puno ozbiljnijih političkih događaja.Četvrt veka nakon rušenja Berlinskog zida, novi zid je u izgradnji, ovaj put u glavama građana Rusije i Evropske unije, piše Jutarnji.
Zbog zvoje lokacije grad je godinama beležio veliki privredni rast, često i veći od 10 posto. A onda je eskalirala kriza u Ukrajini, zapad je Rusiji uveo sankcije, Rusija odgovorila sankcijama na uvoz poljoprivrednih proizvoda sa Zapada, a za Kalinjingrad su nastupili crni dani.
U nekada ekonomski najrazvijenijoj ruskoj regiji danas vlada nestašica najosnovnijih prehrambenih artikala. Nekadašnji bogati izbor hrane danas je nezamisliv, a i ono malo svežeg voća i povrća koje se nađu na polupraznim policama znatno je skuplje nego nekada. Kilogram jagoda, najpopularnijeg lokalnog voća, košta oko 170 dinara, četrdesetak odsto više nego u susednoj Poljskoj. Kupus je, primera radi, poskupeo 60 odsto. Ipak, zbog embarga tog uvoza više nema, pa umesto jeftinijeg voća i povrća, u Kalinjingradu sada jedu hranu uvezenu iz Turske, Kine i Srbije.
Šverc cveta
Takva situacija, kako bi se moglo i pretpostaviti, motiviše švercere. Najnovijim ruskim carinskim propisima dopušten je unos pet kilograma hrane po osobi, ali se pretpostavlja da građani koji svakog dana prelaze iz Kalinjingrada u prekogranična mesta u Rusiju prenose znatno više hrane koja se prodaje na već razvijenom crnom tržištu. Naravno, sve se to događa uz prećutnu dozvolu vlasti, a disciplina se održava periodičkim zaplenama i javnim spaljivanjem nelegalnih pošiljki "evropske hrane".
Sve u svemu, embargo na uvoz evropske hrane izazvao je rast cena od otprilike 21 odsto, što je u kombinaciji s ostalim negativnim faktorima ozbiljan udar na životni standard. Prema službenim podacima ruske vlade objavljenim u martu ove godine, broj siromašnih - onih koji žive s mesečnim prihodom manjim od 135 evra - popeo se na 23 miliona, što je za 5 miliona više nego 2014. i čini 16 odsto ukupne populacije. Ova stopa siromaštva je naviša u Putinovoj eri.
Takođe, ne čudi ni podatak da je za poslednjih godinu dana zabeležen porast razbojništva od 44 odsto, pri čemu se pretpostavlja da je prava brojka i višestruko veća.
Doziranje popularnih i nepopularnih poteza
U takvim okolnostima Putinova vlada je primorana da balansira, pažljivo dozirajući populističke i nepopularne poteze, kako bi održala društvenu stabilnost.
Primera radi, pre nekoliko meseci ruski mediji su stidljivo izveštavali o novom Putinovom dekretu po kome je uvedeno ograničenje maksimalnog broja zaposlenih u federalnom Ministarstvu unutarašnjih poslova na milijun ljudi. S obzirom da većina ljudi ne zna da to ministarstvo ima oko 1,1 miliona zaposlenih, javnost je ostala uskraćena za informaciju da je tom prilikom podeljeno oko 100.000 otkaza. Međutim, samo dva dana kasnije ruska vojska je pokrenula velike vojne vežbe na Arktiku, koje su i te kako bile dobro medijski propraćene.
Ova Putinova strategija za sada deluje odlično. Prema poslednjim istraživanjima, čak 89 odsto Rusa podržava Putina, a 70-ak odsto veruje da je cilj stranih sankcija slabljenje i ponižavanje Rusije.
Pročitajte još:
* Evropske sankcije preporodile rusku poljoprivredu
* "U želji da uništi Rusiju, Amerika neće štedeti ni Evropu"
* Putin uzvraća udarac: Koliko se ruske imovine zapleni na zapadu, toliko će zapadne u Rusiji
Ekonomska oluja
Čak i da se prihvati mišljenje ruskih analitičara da se efekti zapadnih sankcija mogu okarakterisati kao vrlo slabi, problem je u tome što će, bar kako za sad stoje stvari, bili oni slabi ili ne, potrajati. Jer, po mnogočemu, recesija u koju je upala Rusija može da se opiše kao "savršena ekonomska oluja", koju pokreću dva ključna faktora.
Prvi faktor su svakako međunarodne sankcije koje su prvenstveno rezultirale značajnim izlivom kapitala iz Rusije, što je uticalo na ruske kompanije i banke - naročito one državne - koje su poslovale na bogatijem zapadnom tržištu. S druge strane, veliki pad cene nafte u zadnjih godinu i po dana osakatile su vrednost osnovnog ruskog izvoznog proizvoda - nafte i plina, što je direktno smanjilo priliv stranih valuta u zemlju. Sve to zajedno je dovelo do pada vrednosti nacionalne valute, a to do inflacije, koja je u prvih tri meseca 2015. iznosila velikih 16 odsto.
Najgore od svega je što "ekonomska oluja" ima domino efekat. Zbog pada vrednosti rublje, počele su da rastu cene svih uvoznih proizvoda, a kako istovremeno nisu rasle i plate, padala je kupovna moć građana. Kako su Rusi za svoje plate mogli da kupe manje proizvoda i usluga, tako je padala i ukupna vrednost potrošnje, a time i aktivnost ekonomije, pa i porezni prihodi države.
Pad rublje
Nevolja Rusije je u tome što više od dve trećine izvoza čine izvoz nafte i plina, a njihova cena na globalnom tržištu u samo godinu i pol dana pala je sa 100 na 50 dolara za barel. A kako je nafta referentna cena za ceo niz drugih sirovina, to se očitovalo i na ruske prihode u izvozu niza drugih roba - gvožđe, ugalj, plemenite metale i uranijum.Procena ruske vlade je da ovakva situacija ne može da potraje duže od dve do dve i po godine, a zalog stabilnosti u tom periodu trebale bi da budu veoma bogate ruske devizne rezerve, koje trenutno iznose oko 350 milijardi dolara.
Ipak, produži li se period niske cene nafte, a vrednost rublje nastavi da pada, i ogromne rezerve će se brzo istopiti. Na koji način Putin planira da se nosi sa krizom poprilično se lako može pročitati iz činjenice da je jedino ministarstvo koje je izuzeto iz programa štednje - Ministarstvo obrane.
