"Putin kao i sve autokrate pati od straha od gubitka moći"
Britanski “Telegraf“ se ponovo bavio likom i delom ruskog predsednika Vladimira Putina, ističući da on ne obraća pažnju na civilizacijske tekovine.
U tekstu profesora Iana Robertsona navodi se događaj iz 2005. godine, kada je ruski lider od vlasnika NFL tima Nju Inglend Petriots, Roberta Krafta, uzeo dijamantski prsten koji je njegov tim osvojio u Super bolu.
- Kraft je bio u Sankt Peterburgu, sreo se sa Putinom, koji ga je pitao da proba prsten vredan 25.000 dolara. Rekao je da bi mogao da ubije nekoga tim prstenom, stavio ga u džep i potom napustio prostoriju zajedno sa svojim obezbeđenjem - stoji u tekstu.
Takođe, ističe se da je ovakav događaj ključan u definisanju Putinovog psihološkog profila, koji se prenosi i na čitavu Rusiju, što je, tvrdi se, ključno u državama koje ne obiluju demokratijom.
Pročitajte još:
* Niko ne zna šta tačno Putin hoće
* Putinova armija špijuna napada Australiju
- Tri meseca posle incidenta sa Kraftovim prstenom, u Njujorku je Putinu pokazana replika “kalašnjikova“ punjenog vodkom. Putin ga je dao jednom od svojih telohranitelja koji je eksponat stavio u džep - piše Telegraf.
Navodeći ove primere, Robertson izvlači zaključak da Putina ne zanimaju pravila civilizovanog sveta, što implicira da neće poštovati ni pravila donesena u Minsku, a u vezi sa primirjem u Ukrajini.
"Ključni aspekt Putinove ličnosti je prezir"
- Ključni aspekt njegove ličnosti je prezir. Nemačka kancelarka Angela Merkel rekla mu je 2006. godine da ne treba da se prema ministrima vlade Rusije odnosi sa prezirom, već poštovanjem jer je prezir emocija koja je namenjena onima koje posmatramo inferiornim - Telegraf.
Kako se navodi u tekstu, prezir je veoma problematična emocija jer ukida empatiju koja je ključni sastojak pregovora. Kompromis i poverenje se javljaju kada ljudi počnu da posmatraju stvari iz drugačije perspektive, ali prezir ukida drugačiju perspektivu, ističe Telegraf i navodi da postoji i treći ključni faktor Putinove psihologije – strah.
- Mali čovek blede kože koji je odrastao u siromaštvu u Lenjingradu proganjan uspomenama na glad i smrt bio je svedok onoga što je za njega bila još jedna katastrofa – raspad Sovjetskog saveza. On sigurno pati od onoga što muči sve autokrate, straha od gubitka moći i posledica koje slede iz toga. To nije apstraktni strah. Doživeo je noćnu moru svakog KGB agenta kada su horde ljudi iz Istočne Nemačke jurnuli na njegovu lokaciju u Drezdenu 1989. godine. Rezultat toga je da on može lako da vidi šta će se desiti njegovoj državi ukoliko malo popusti stisak - navodi se u tekstu.
Profesor Roberston na kraju ističe jednu jedinu stvar koja bi Putina mogla odvrati od pokušaja da spase Ruse koji žive u dijaspori od “kandži Zapada”.
- To je čvrstina i zastrašivanje ostalog dela Evrope, kao i Sjedinjenih Država - ističe Roberston.
