Bauk Kosova i u Nemačkoj
Desetine hiljada Albanaca sa Kosova koji su napustili pokrajinu i krenuli, uglavnom preko Srbije, na zapad da traže politički azil, posebno su zabrinuli Nemce. Ambasada u Prištini upozorila je vladu u Berlinu da je mnogima cilj baš Nemačka.
To je navelo brojne nemačke opštine da traže ubrzavanje procesa oko dodele azila, istovremeno zahtevajući od savezne vlade da proveri da li Kosovo takođe treba da dobije status "zemlje u kojoj nema političkih progona", koji imaju i druge balkanske države.
Dodeljivanje ovakvog statusa zatražio je Gerd Landzberg, predsednik nemačke zajednice gradova i opština. On smatra da bi to usporilo najezdu lažnih azilanata, jer bi na ovaj način njihovi zahtevi bili mnogo brže obrađeni i oni brže vraćeni u zemlju.
Zahtevu su se pridružili i mnogi drugi: Bavarska je već najavila podnošenje odgovarajuće inicijative, a ministar unutrašnjih poslova Donje Saksonije Boris Pistorijus je zatražio oštriju proceduru prema onima koji nemaju nikakve šanse da im bude odobren azil.
Broj azilanata sa Kosova u Nemačkoj je drastično porastao. Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova je saopštilo da je u januaru podneto 3.630 zahteva za azil sa Kosova.
List "Bild am zontag" piše da ambasada u Prištini smatra da najgore tek dolazi i da preti "masovni egzodus" koji može da spreči samo brza akcija.
"Naš sistem dodele dozvola za azil povezan je sa političkim progonom i ne poseduje potrebne instrumente za pomoć ekonomskim izbeglicama", rekao je Landzberg.
Pokrajina Bavarska posebno se se suočava sa problemom masovnog dolaska celih porodica sa Kosova. Tokom prošle godine 8.860 Albanaca zatražilo je azil u Bavarskoj, od početka ove godine podneseno je preko 10.400 zahteva, a samo u ponedeljak čak 800. To je bio signal za alarm u državnim institucijama. Prihvatni centri za azilante postali su pretesni, poput onih u Minhenu, ali i Degendorfu i Cirndorfu.
Srbija i Bosna za primer
Nemački napori moraju da se koncentrišu na to da se ljudima pomogne u njihovoj domovini, kako bi tamo imali neku perspektivu, smatra Gerd Landzberg. Proglašenje Srbije, Makedonije i Bosne i Hercegovine za "zemlje sigurnog porekla" u jesen prošle godine, kako je naveo, odmah je smanjilo broj lažnih azilanata.
Odlaze veseli
Nemačkim nadležnim službama, ali i medijima poznati su primeri kosovskih porodica koje već više godina tokom zime dolaze u Nemačku. Za vreme dok čekaju odluku o azilu, obave lekarske preglede, a onda se na leto vrate na Kosovo sa novcem koji dobijaju za povratak. Mediji primećuju i da su ljudi koji napuštaju Kosovo raspoloženi i da na autobuskoj stanici u Prištini prilikom ispraćaja za Nemačku vlada vesela atmosfera.
Oglasili su se odgovorni političari, kao što su Joahim Herman bavarski ministar unutrašnjih poslova i Emilija Miler ministarka za socijalna pitanja, ali najkonkretniji bio Kristijan Bernrajter (CSU) iz Degendorfa, koji je rekao da Bavarska "nije socijalna služba Balkana".
Joahim Herman ministar zahteva da se već na mađarskoj granici zaustave, kontrolišu i evidentiraju i odatle vrate na Kosovo. On je rekao da će svi oni kojima je odbijen zahtev za azil u Bavarskoj biti hitno deportovani na Kosovo. Beate Merk (CSU), bavarska ministarka za evropske poslove planira da uskoro putuje u Prištinu i upozori da svi oni koji zatraže azil u Nemačkoj nemaju nikakve izglede da u tome uspeju.
Menjaju i zakon o strancima
Ministarka unutrašnjih poslova Austrije Johana Mikl-Lajtner, zbog dramatičnog rasta azilanata sa Kosova, namerava iduće nedelje da putuje na Balkan. Kako je najavila ona će, od srede do petka iduće nedelje, boraviti na Kosovu, u Crnoj Gori i Srbiji, gde će razgovarati o merama za sprečavanje ilegalne migracije, a za danas je najavljen dolazak u Beč kosovskog ministra unutrašnjih poslova Skendera Hisenija.
Inače Mikl-Lajtner je zatražila ubrzavanje procesa rešavanja molbi za dobijanje azila koje podnose osobe iz "bezbednih zemalja" porekla, u koje sada ubrajaju i Kosovo.
Zbog ogromnog talasa azilanata u austrijskoj vladi postoji saglasnost da se takva mera mora doneti i očekuje se da će već iduće nedelje, na sednici vlade biti usvojena odluka.
U januaru prošle godine "svega" 54 građana sa Kosova podnela su u Austriji zahtev za dobijanje azila, prošlog meseca ove godine to je učinilo čak 1.029 ljudi, a samo u prvoj nedelji ovog meseca podneto je 558 zahteva. Mikl-Lajtner želi promenu zakona o strancima kojim bi se omogućilo da se zahtevi lica iz bezbednih država rešavaju po ubrzanoj proceduri. Vlada će, kako se očekuje, iduće nedelje usvojiti ovaj predlog, koji će potom biti upućen parlamentu na razmatranje kako bi mera mogla najkasnije stupiti na snagu od leta.
Z. M
