" Nezaustavljanje Putina je kao nezaustavljanje Hitlera"
Estonski predsednik Tomas Hendrik Ilves uporedio je "inertnost i nereagovanje Zapada na poteze Rusije" sa situacijom iz 1938. godine, kada su Evropa i SAD "ostale neme na Hitlerovo okupiranje delova teritorije Čehoslovačke".
- Istorija nas je naučila da nereagovanje nikome ništa dobro nije donelo. Minhen 1938. godine bi morao da bude velilka lekcija svima - izjavio je predsednik Estonije.
Kritici i napadima na Vladimira Putina pridružio se i ministar inostranih poslova Velike Britanije Filip Hamond, koji je optužio ruskog predsednika da se ponaša kao "tiranin iz 20. veka".
Francuski šef diplomatije Žan Iv le Drijan izjavio je da bi se "plašio najgoreg" ukoliko bi mirovni pregovori propali.
Pročitajte još:
* Vojnici 15 zemalja počinju manevre u Ukrajini
* Putin upozoravao, Obama nije slušao...
- Putinove izjave kojima provocira baltičke države, zatim Kazahstan, jasna su indikacija da njegovi ciljevi prevazilaze Ukrajinu. Ako ga ne zaustavimo tamo, možda ćemo sutra imati problem sa njim u Estoniji. Ne kažem da će se to desiti, ali on nam je dao dovoljno razloga da se bojimo da to može da se dogodi. Najveći izazov nacionalne bezbednosti svih demokratskih zemalja na svetu je da zaustave Kremlj - izjavio je Tomas Hendrik Ilves, predsednik Estonije, koja je članica NATO alijanse.
On je dodao i da se "još uvek ne boji invazije Rusije, ali da se moraju preduzeti određeni koraci kako bi se zaustavilo rusko bahato i neodgovorno ponašanje u regionu".
Šef britanske diplomatije Filip Hamond dao je nekoliko izjava pred sastanak u Minsku koje su sve samo ne u duhu mira.
- Jedino primirje koje sa njima treba potpisati je ono u kojem se odriču Krima koji su nezakonito oteli. Ne smemo se postaviti tako da nam bude eugodno da to zahtevamo. Ovaj čovek (Putin) je poslao vojsku u suverenu državu, i poput tiranina iz 20. veka oteo deo njene teritorije - oštar je bio Hamond i dodao da ne vidi nijedan razlog za tolerisanje "bezobraznog i zastarelog ponašanja Kremlja".
Vladimir Putin, Petro Porošenko, Angela Merkel i Fransoa Oland učestvovaće na mirovnom sastanku u Minsku, koji je zakazan za sredu.
Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov izjavio je da očekuje "donošenje brojnih bitnih odluka u Minsku".
Angela Merkel će, sa druge strane, o rezultatima pregovora uredno obavestiti predsednika SAD Baraka Obamu, koji usled ranije isplaniranih obaveza nije mogao da otputuje u Belorusiju i prisustvuje sastanku.
Američki državni sekretar Džon Keri izjavio je da su SAD i njeni evropski saveznici "ujedinjeni u strategiji diplomatije po pitanju ukrajinske krize."
Sa druge strane, tradicionalno "tvrđi" stav zauzeo je vremešni senator Džon Mekejn, koji se ne libi da predloži "rešenja" koja skoro uvek uključuju oružje.
- Ukrajinci ginu a mi im šaljemo ćebad i hranu. Ćebad ne pomažu protiv ruskih tenkova. Njima se mora poslati odbrambeno oružje, mnogo oružja - izjavio je ratoborni Mekejn.
