Grčka juriša u bankrot!
Kraj grčkoj krizi ne samo da nije na vidiku, već se ona zahuktava, o čemu svedoči i vatreni govor premijera Aleksisa Ciprasa u parlamentu Grčke, pa je tako mladi predsednik vlade čak zatražio i da Nemačka plati ratnu štetu (iz Drugog svetskog rata) Grčkoj.
- Nepokolebljiva odluka vlade jeste da poštuje svoja obećanja iz predizborne kampanje. To je pitanje časti i poštovanja - rekao je Cipras.
Program kreditne pomoći Grčkoj ističe 28. februara. Još treba da se pregovara o poslednjoj tranši od 7,2 milijarde evra, ali nova vlada ne želi produžetak tog programa i već povlači mere štednje. Državni dug Grčke je veći od 320 milijardi evra, što je 174 odsto njenog bruto-domaćeg proizvoda.
Brodovlasnici povlašćeni
Od izbijanja krize na ime pomoći dobila je ukupno 250,8 milijardi evra uz deceniju počeka otplate, s poslednjom ratom 2057. godine. Grčka ima sumanuti paradoks - najveću trgovinsku pomorsku flotu na svetu, ali u Ustavu je zapisano da pomorci ne plaćaju porez na prihode ostvarene u inostranstvu.
Po nekima, Cipras pokazuje znake nervoze jer je ofanziva šarma po evropskim prestonicama prošla hladno. U Londonu je Džordž Ozborn, ministar finansija Britanije, poručio grčkom kolegi Janisu Varufakisu da Atina ugrožava evropski finansijski sistem. U Nemačkoj se Varufakis i Volfgang Šojble nisu složili ama baš ni oko čega.
Simpatični Cipras ništa bolje nije prošao ni u susretu sa francuskim predsednikom Olandom, niti sa "predsednikom evropske vlade" Žanom Klodom Junkerom. Čak ni u Rimu, Cipras nije naišao na razumevanje dužničkog sapatnika u italijanskom premijeru Mateu Renciju.
Jedino opipljivo što je tamo dobio jeste kravata koju mu je Renci poklonio, a nadao se da će Italijani podržati stvaranje nekakve mediteranske transverzale nezadovoljnih dužnika jer su i oni na ivici dužničke krize. Međutim, Italija drži 36,8 milijardi evra grčkog duga i treći je po veličini poverilac posle Nemačke i Francuske. Bilo kakvo saosećanje sa Ciprasom za Rim bi značilo solidarno odricanje dela tog duga, što Italija ne može sebi da dopusti jer bi i sama brzo potonula.
Cipras je u ekspozeu u parlamentu u Atini izneo program vlade koji je kontroverzan za EU. On je zatražio smanjenje poreza na imovinu i zatražio da se povećaju porezi samo bogatima. Traži i da se neoporezovani deo prihoda poveća na 12.000 evra, umesto sadašnjih 5.000, kao i vraćanje trinaeste penzije za sve one koji primaju manje od 700 evra mesečno.
Cipras je za uvođenje narodnih kuhinja, već je vratio na posao 3.500 otpuštenih radnika iz vladine administracije.
Pročitajte još:
* Cipras stavio tačku na politiku štednje i traži ratnu odštetu od Nemačke
* Cipras: Nemci, vratite nam 162 milijarde evra!
* Šta ako Grčka izađe iz NATO-a?
* "Za evrozonu bi bilo bolje da je napusti Nemačka nego Grčka"
Grčka vlada je naložila i povećanje minimalne zarade sa 586 na 751 evro, kao i vraćanje starog zakona o radu. Naloženo je i zaustavljanje svih privatizacija bez direktnog odobrenja vlade i slične radikalne mere.
Možda nekome Ciprasov program deluje primamljivo, ali Grčka za to jednostavno nema para. Zapravo, nema ni za mnogo manje i 28. februara će u potpunosti ostati bez gotovine ukoliko Evropska centralna banka ne prosledi gotovinu. Sada vodeći svetski ekonomisti procenjuju da su šanse za izlazak Grčke iz evrozone fifti-fifti.
To bi značilo da poverioci gube sav svoj novac, ali bi Grčku pogodila hiperinflacija i talas nestašica. Zemlja bi politički i finansijski bila potpuno izolovana od ostatka sveta. Računa se da grčka država u kasi ima novca za samo još četiri sedmice funkcionisanja. Posle toga nema više otplate dugova, ali ni plata, penzija, lečenja, saobraćaja - zemlja staje.
Kula od karata
Ukoliko Grčka bude prisiljena da napusti evrozonu, druge države će je neminovno slediti i monetarni blok će doživeti kolaps, kaže Janis Varufakis, grčki ministar finasnija.
- Evro je slab i poput kule od karata, ukoliko izvučete grčku kartu, ostale će se srušiti. Upozorio bih svakog ko razmatra stratešku amputaciju Grčke iz Evrope, jer je to veoma opasno - opominje Varufakis.
