Neizvesne posledice referenduma šta god da Grci zaokruže
Glasajući o predlogu međunarodnih kreditora za rešavanje dužničke krize, Grci se suočavaju sa dve podjednako bolne perspektive - dugogodišnjim restriktivnim merama štednje ili potencijalno katastrofalnim izlaskom zemlje iz evrozone, a pitanje je da li će glasanjem izbeći i jedno i drugo, ocenjuje Asošijeted pres.
Uoči sutrašnjeg referenduma o prihvatanju ili odbijanju strogih uslova stranih kreditora, Grčka je podeljena i u velikoj neizvesnosti oko toga kako će zemlja prevazići krizu i da li će se suočiti sa izlaskom iz evrozone ili odlaskom aktuelne vlade.
AP dodaje da je, realno, nejasno šta će se dogoditi i ako građani sutra zaokruže "da" i ako zaokruže "ne".
Uprkos uveravanjima grčke vlade da glasanje protiv predloga neće voditi povlačenju iz zone evra, većina se slaže da se otvara više neizvesnih posledica.
Brojni evropski političari, uključujući holandskog ministra finansija i predsedavajućeg Evrogrupe Jerena Dijselbluma, smatraju da će grčko "ne" ugroziti položaj Grčke u zoni evra.
Pročitajte još:
* Cipras: Grci, glasajte protiv predloga kreditora
Drugi, kao što su lideri Francuske i Italije, izgleda drže "otvorena vrata" za dalje pregovore. Čak i nemački ministar finansija Volfgang Šojble - u izjavama čvrst, rekao je da Grčka može ostati u evrozoni u slučaju negativnog izjašnjavanja grčkih birača o predlogu kreditora, ali investitori su izgleda zabrinuti zbog povećane bojazni da "ne" jača šanse izlaska iz zone evra, navodi AP.
Direktor briselskog instituta "Brojgel" (Bruegel) Guntram Volf ističe da će odbijanje predloga kreditora rezultirati izlaskom Grčke iz evrozone i sa "bar u početku, nesigurnom budućnošću i velikim troškovima po grčko društvo".
Ni kreditori nisu usaglašeni
S druge strane, odobravanje predloga kreditora moglo bi Grčku odmah da vrati u pregovore o novom paketu pomoći.
Drugo je pitanje da li bi to vodilo brzom sporazumu koji bi omogućio Grčkoj da otvori banke i povrati privid normalnosti za živote građana i turista, a verovatnije je da će mnogo više zavisiti od događaja na političkom terenu.
Program pomoći istekao je u utorak, tako da se sa kreditorima moraju pokrenuti pregovori o novom, što ne može biti učinjeno "preko noći". To bi značilo produženje važenja oštre kontrole podizanja i transfera novca.
Varufakis je rekao da će banke biti otvorene ponovo u utorak, bez obzira na rezultate referenduma. To se, verovatno, neće desiti dok se Evropska centralna banka (ECB) ne saglasi da kreditira grčke banke, a ECB će biti pod ogromnim pritiskom da to ne učini, dok Grčka ne bude imala novi, sveobuhvatni sporazum o finansijskoj pomoći.
Dodatnu teškoću predstavlja nesinhronizovanost grčkih kreditora. Međunarodni monetarni fond (MMF) je saopštio da neće da ulazi u treći program pomoći osim ako to ne uključuje suštinski otpis dugova za Grčku, a Evropljani - s druge strane, odbacuju otpis dugova dok Grčka sprovodi reforme.
- Za novi sporazum treba vremena i krajnji cilj može zahtevati veće fiskalne strukturne obaveze od postojećih. Ključni izvor neizvesnosti ostaje u kojoj meri postoje znatnije političke promene u Grčkoj koje bi omogućile da se to ostvari - rekao je stručnjak za strateška pitanja u "Dojče banci" Georg Saravelos, a prenosi AP.
Prevremeni izbori?
Vlada je, navodi AP, rekla da će poštovati odluku. Ministar finansija Janis Varufakis saopštio je da će se povući u slučaju odobravanja predloga kreditora a tako nešto nagovestio je i premijer Aleksis Cipras. Varufakis je nagovestio da bi, ako vlada ne padne, mogla biti formirana nova koalicija sa drugim partijama.
Nejasno je, međutim, da li bi to uključivalo nove izbore, koji podrazumevaju dodatno vreme i odsustvo finansije pomoći, što bi sigurno vodilo bankrotu Grčke.
