Grad mrtvih
Stanite! Ovo je carstvo mrtvih - upozoravaju se svi posetioci pariskog podzemlja na ono što ih čeka u katakombama Pariza.
U čak pet spratova pod zemljom počivaju kosti šest miliona Parižana. Iako se podzemni tuneli protežu 300 kilometara ispod uli Pariza, samo je mali deo otvoren za javnost.
Tuneli, dugački oko 1,7 kilometara, smešteni su 20 metara ispod površine. Nekima od njih ljudi mogu slobodno da se kreću, ali ako zađu u zabranjena područja mogu biti kažnjeni, jer policijske patrole čuvaju grad mrtvih a kazna je 60 evra.
Ovaj grad mrtvih je nastao u 18. veku kada je jedne godine nakon dugotrajnih kiša propao zid oko najvećeg groblja Les Innocents i poluraspadnuta tela preplavila su živi komšiluk. Luj Šesnaesti predložio je da se ostaci pokojnika, od koji su neki bili stari i 1.200 godina, presele u tunele napuštenih pariskih rudnika.
Seoba kostiju trajala je 12 godina. Francuska revolucija donela je novinu da se pokojnici odmah sahranjuju u katakombe, a ta je praksa prestala tek 1860. godine. U 19. veku kosti su presložene i stvorena je odaja smrti, koja odmah postaje turistička atrakcija.
Danas svakog radnog dana stotine turista posete pariske pokojnike. U mračnim hodnicima i odajama mogu se sresti katafili, ljubitelji podzemnog Pariza. Oni ovde beže od svakodnevice još od pedesetih godina prošlog veka. Neki od njih silaze u podzemlje povremeno, dok oni zagriženi veći deo svog života provode u neistraženim odajama. Oni su u podzemlju ostavili prave umetničke tragove, poput peščane odaje Plaža sa naslikanim talasima, koja je oivičena upaljenim svećama.
