Razbijen strah od Brisela
Trijumf Sirize u Grčkoj mogao bi da izazove politički cunami u Evropi. Pobeda Aleksisa Ciprasa je događaj od izuzetnog značaja sa dalekosežnim posledicama, smatra Đorđe Vukadinović, urednik "Nove srpske političke misli".
- Mislim da je ovo što se dogodilo u Grčkoj više poraz Angele Merkel koja je oličenje politike drastične štednje, nego što je to pobeda Aleksisa Ciprasa. Taj koncept je dokazano neuspešan - kaže Vukadinović za "Vesti".
Vrlo je zanimljivo da se pobedi Sirize u Evropi s podjednakim žarom raduje i krajnja levica i krajnja desnica. Vukadinović to objašnjava kao umrtvljivanje klasične ideološke podele na levicu i desnicu u Evropi.
- Danas je stari kontinent više podeljen na globaliste i antiglobaliste i otuda ne treba da čudi što desničari trljaju ruke baš kao i nova levica Evrope - dodaje naš sagovornik.
Zec: Atina će doživeti slom!
Događaji u Grčkoj su dramatični i ako Atina nastavi putem kojim je pošla preti joj propast, kaže ekonomista Miodrag Zec.
"Ukoliko se desi da Grčka napusti zonu evra, privreda Evrope ne bi bila pogođena jer Grčka čini minoran deo ekonomije EU. Brisel bi mogao da podnese da plati ove grčke dugove, ali im nikad neće dati nove pare i za njih je jedini izlaz da krenu nešto da proizvode. Takođe, napuste li evro, Grci će doživeti slom, ogromnu inflaciju i sudbinu Vajmarske Nemačke", ističe Zec.
Ipak, Vukadinović je ubeđen da će uskoro uslediti nekakav kontranapad Brisela u pokušaju da se Siriza onemogući u svom naumu, odnosno da se otupi oštrica Ciprasovih stavova.
- Pokušaće da eliminišu Ciprasa kao neuspeli eksperiment grčkih birača. Biće pritisaka s mnogo strana, kako iz Evropske unije, tako i iz same Grčke da se obesmisli pobeda Sirize i Grcima pokaže kako su zapravo "pogrešili" - navodi Vukadinović i dodaje kako je "helenski zemljotres" razbio strah u Evropi od diktata Brisela, tačnije Berlina kojem je Brisel umnogome samo ispostava.
- Grci su odlučili da se oslobode jalovog smenjivanja Nove demokratije i PASOK na vlasti što nije donelo nikakav boljitak građana. To je ohrabrilo mnoge, u prvom redu Španiju koja je trebalo da bude sledeći eksperiment EU. Sada tamo jača Podemos i vidljiva je nervoza Unije - zaključuje Vukadinović.
Kad je o ekonomskom aspektu reč, profesor Danijel Cvjetićanin podseća da je nezahvalno prognozirati šta će se dogoditi u sudaru dve dijametralno suprotne koncepcije.
- Sećam se da je Noam Čomski jednom napisao da je "nezahvalno prognozirati ishod atomskog rata, jer nikoga neće biti tu da nam potvrdi kako je prošao". Ipak, ovde su neke stvari jasne. Siriza je iznela jasan program koji u suštini znači odbacivanje ekstremnih mera štednje koje su ne samo ponižavajuće, već i ekonomski neodržive - ističe Cvjetićanin i dodaje:
- Sad je samo pitanje da li će EU to uvažiti i pregovarati s Grcima, što bi bilo normalno, ili će posegnuti za ekstremnim merama, što uopšte nije isključeno. Ne sme se isključiti ni pokušaj nasilnog uklanjanja Ciprasa s vlasti. Krupan kapital je spreman na sve - kaže Cvjetićanin.
Evropu ove godine čekaju bar još dva žestoka izazova i to samo ako ne bude i nekih vanrednih. U maju na birališta izlaze Britanci, a u anketama fenomenalno stoji Britanska partija nezavisnosti (UKIP), izrazito antibriselska politička opcija. U decembru će Španci glasati za parlament, a tamošnji Podemos se nada političkom "grčkom scenariju" i pobedi radikalne levice. Ukoliko se to i dogodi, Evropska unija će ući u najdublju krizu od svog osnivanja. Moguće posledice su nesagledive iz današnje perspektive.
Glasači najslabija karika
Uprkos svim procenama, pobeda Sirize je za mnoge bila iznenađujuća jer se niko nije nadao tako ubedljivom trijumfu Ciprasove stranke. Brisel se razočarao u birače, što je svojevremeno duhovito opisao Gideon Rahman u komentaru u "Fajnenšal tajmsu" :
"Najslabija karika zone evra su njeni glasači". U idealnom svetu evropske birokratije ta 'najslabija karika' se ukida i eksperti nesmetano sprovode neophodne ekonomske mere. Ako do izbora uopšte i dođe, oni služe samo tome da potvrde ekspertski konsenzus".
Grčki dug od 320 milijardi evra
Iza velikih parola, radosti u Atini i nervoze u Evropi stoji 320 milijardi koliko Grčka duguje. Dug je gomilan godinama, sve do sloma javnih finansija 2010. godine. Tada je Atina zavapila za pomoć EU i ona je i stigla. Dugove su umesto poverilaca preuzele međunarodne finansijske institucije EU, pre svega Evropska centralna banka, a delom i MMF. Grčkoj je upumpano 240 milijardi evra poreskih obveznike Evrope, što je bila gorka pilula koju su mnoge zemlje teško progutale. Primera radi, u Slovačkoj su građani negodovali jer imaju prosečne plate od oko 700 evra, a morali su finansijski da pomažu Grke koji zarađuju 30 odsto više u proseku.
Zauzvrat je Trojka tražila da Grčka primeni radikalne mere štednje. To je značilo rezanje mnogih socijalnih davanja, silna otpuštanja. Nacionalni dohodak Grčke je pao za 25 odsto i sada javni dug iznosi 175 procenata bpd.
Grčka to ne može da vrati iako je 2014. napokon ostvarila mali budžetski suficit. Teret je prevelik. Već u februaru vlada u Atini mora da isplati 1,2 milijarde evra duga, u martu skoro dvostruko više, a do kraja godine čitavih 12,6 milijardi evra.
Alternativa je izlazak Grčke iz zone evra, možda čak i EU, ali premijer Aleksis Cipras takvu politiku teško može "da proda" građanima, s obzirom da je dve trećine Grka za ostanak u EU i zoni evra. U slučaju izlaska iz zone evra, niko ne sumnja da Grčku čeka "argentinski scenario" potpunog bankrotstva sa nesagledivim posledicama.
