Oproštajno pismo Iranke osuđene na smrt jer je ubila silovatelja
Rejhane Džabari, 26-godišnja Iranka koja je obešena u subotu zato što je ubila muškarca koji je pokušao da je siluje, snimila je oproštajnu poruku majci Šole Pakravan. Prevod poruke na engleski jezik je objavilo Nacionalno veće za otpor Irana (NCRI). Poruku majci snimila je u aprilu, kada je saznala da će biti pogubljena.
"Draga Šole, danas sam saznala da je došao trenutak da se suočim sa Kisasom (iranskim zakonom koji propisuje da se određeni zločin kažnjava na isti način, po principu "oko za oko, zub za zub"). Povređena sam što me nisi lično obavestila da sam stigla do poslednje stranice knjige mog života. Zar ne misliš da bi trebalo da znam? Znaš koliko me je sramota što si tužna. Zašto mi nisi pružila priliku da još jednom poljubim ruku tebi i tati?", kaže ona na početku poruke.
Dalje piše da joj je život dozvolio da živi 19 godina.
"Te kobne noći trebalo je da budem ubijena. Moje telo bi bilo bačeno u neki ugao u gradu i posle nekoliko dana policija bi te odvela kod patologa da identifikuješ moje telo, gde bi i saznala da sam silovana. Ubica nikada ne bi bio nađen, pošto mi nismo tako bogati i moćni. Onda bi ti nastavila život u patnji i osramoćena, a nekoliko godina kasnije, umrla bi od tuge", kaže ona.
Ali umesto toga stvari su krenule drugačijim tokom. Posle tog kobnog događaja njeno telo nije bilo bačeno u neki ugao, već u grobnicu zvanu Zatvor u Evinu, današnji Šahr-e Raj, piše Rejhane.
"Učila si me da dolazimo na svet da steknemo iskustvo i naučimo lekciju i da svako rođenje sobom nosi određenu odgovornost. Ja sam naučila da čovek ponekad mora da se bori. Sećam se kada si mi rekla da se čovek koji je vozio kola pobunio kada je onaj čovek počeo da me bičuje, a on ga je udario po glavi i licu, što je u trenutku izazvalo njegovu smrt. Govorila si mi da stvaranje vrednosti zahteva da istrajavamo, ako treba i do smrti", kaže ona.
Dodaje da ju je majka uvek učila da treba da se ponaša kao dama, ali da joj to nije pomoglo u situaciji u kojoj se našla.
"Kada sam se pojavila na suđenju, delovala sam kao hladnokrvni ubica i beskrupulozni kriminalac. Nisam prolivala suze. Nisam molila. Nisam plakala, jer sam verovala u zakon. Ali optužili su me da sam ravnodušna prema zločinu", kaže ona.
"Vidiš, ja čak nisam ni ubijala komarce i izbacivala sam bubašvabe hvatajući ih za antene. Sada sam postala ubica s predumišljajem. Zbog mog ophođenja prema životinjama proglasili su me muškobanjastom i sudija se čak nije potrudio da se pozabavi činjenicom da sam u to vreme imala duge i lakirane nokte.
Kakav sam optimista bila očekujući pravdu od sudija! Ova zemlja prema kojoj si mi usadila ljubav me nikada nije htela niti me je podržala kada sam vrisnula zbog uvrede prilikom saslušanja i morala da slušam najvulgarnije reči. Kada sam odbacila poslednji znak lepote tako što sam obrijala kosu, nagradili su me sa 11 dana samice.
Draga Šole, nemoj plakati zbog ovoga što čuješ. Prvog dana kada me je stari neoženjeni agent u policijskoj stanici uvredio zbog mojih noktiju, shvatila sam da lepota nije ono što se traži u ovom vremenu: lep izgled, lepe misli i želje, lep rukopis, lepe oči i shvatanja, pa čak ni lep glas.
Draga majko, moja ideologija se promenila, a ti nisi kriva za to. Moje reči nemaju kraja i sve sam dala nekome da vam preda ako budem pogubljena bez vašeg prisustva i znanja", kaže Rejhane Džabari.
U poruci je izložila majci i svoju poslednju želju.
"Izvadite sve moje organe i dajte ih onom kome je potrebno"
"Ne želim da trunem u zemlji. Ne želim da se moje oči i moje mlado srce pretvore u prah. Preklinji ih da organizuju da čim budem obešena, moje srce, bubrezi, oči, kosti i sve što može da se transplantira bude izvađeno iz mog tela i dato nekome kome je potrebno...
Najiskrenije ti kažem da ne želim da imam grob koji ćeš posećivati da me žališ i tuguješ za mnom. Ne želim da nosiš crninu za mnom. Učini sve što možeš da zaboraviš moje teške dane. Daj mi snage da odem.
Svet nas nije voleo. Nisam želela ovakvu sudbinu. Ali predajem joj se i prigrliću smrt. Jer, pred Bogom ću optužiti inspektore, optužiću inspektora Šamlua, optužiću sudiju i sudije Vrhovnog suda koji su me tukli kad sam bila budna i nisu prezali od toga da me maltretiraju. Na sudu Stvoritelja optužiću dr Farvandija, Kasema Šabanija i sve one koji su mi zbog neznanja i svojim lažima naneli nepravdu, zgazili moja prava i nisu pridavali značaja činjenici da nije uvek sve onako kako izgleda.
Draga Šole mekog srca, na onom svetu smo ti i ja oni koji optužuju, a oni drugi su optuženi. Hajde da vidimo šta Bog želi. Htela sam da te zagrlim pre nego što umrem. Volim te.
Rejhane
1. april 2014."
