Putin, novi ruski car (1): Užas ratnog Lenjingrada

Odluka ruskog predsednika Borisa Jeljcina da 2000. godine državu preda u ruke Vladimira Vladimiroviča Putina izazvala je šok ne samo u Rusiji nego i u celom svetu. O njemu se, osim nekoliko šturih podata­ka, nije znalo ništa. Zvanična biografija izgledala je ovako: rođen 1952. u Lenjingradu, završio prava, oženjen Ljudmilom, ima ćerke Mariju i Katarinu, radio u Drezdenu kao obaveštajac KGB-a, bio desna ruka Anatolija Sobčaka, gradonačelnika Peterburga, ostao bez posla kada je njegov šef izgubio izbore...

Ko je ovaj čovek? Bilo je to najčešće pitanje o Vladimiru Putinu 2000. godine...

Posle nekoliko meseci, 1997, Putin je pozvan u Moskvu, gde postaje član administracije Borisa Jeljcina, a zatim i predsednik vlade. Niko u to vreme nije ni slutio da će upravo "ćutljivi i bledunjavi" Putin postati "političar teške kategorije" ili "novi ruski car", kako su ga kasnije nazvali zapadnjački mediji.

KO STE VI?
"Ko ste vi, mister Putin?" - bilo je najčešće pitanje koje je postavljala zapadna štampa. A Putin je odgovarao lakonski: "Ja sam predsednik Rusije." I ništa o pore­klu, roditeljima, braći, sestrama, obdaništu, školi... Ništa o ocenama, prvim ljubavima, drugovima, pobedama i porazima, sportskim uspesima, putovanjima, ženi, deci...

A svi su želeli da znaju sve o čoveku koji je u martu 2000. godine stao na čelo države kao prvi predsednik izabran na opštim, slobodnim izborima - bez prevrata, bez revolucije, bez pucnjave...

Slupljanje leševa u Lenjingradu

 

Međutim, on nije prvi Putin koji je stupio u Kremlj. Njegov deda po ocu, Spiridon Ivanovič Putin (1879-1965) bio je Lenjinov i Staljinov lični kuvar. Pripremao je jela i za mnoge ruske i svetske političare te epohe. Za Spiridona Ivanoviča pričaju da je bio pošten, principijelan i veoma vredan čovek. Kažu, takvi su svi Putinovi. Radio je gotovo do poslednjeg dana svog života. Umro je u 86-godini, kada je malom Volođi, kako Vladimir Putina zovu bližnji, bilo 13 godina. Putin retko govori o dedi. Uostalom, kao i o svemu ostalom što se tiče njegovog privatnog života. Komšije svedoče da je mali Volođa leti dolazio kod dede, trčao po sokacima, igrao se sa decom... Kažu i da je od njega nasledio ljubav prema književnosti, istoriji i ribolovu, ali ne i prema kuvanju. Putinova bivša supruga Ljudmila je u jednom intervjuu rekla da on "ni čaj ne zna da skuva".

Vladimir Vladimirovič Putin rođen je u radničkoj porodici. Majka Marija Ivanovna, fabrička radnica i otac Vladimir Spiridonovič, mornar sovjetske mornarice, svoj život podredili su podizanju, vaspitanju i obrazovanju svog jedinca pošto su im prethodno dvojica sinova umrli.

- Otac je rođen 1911. u Sankt Peterburgu. Kada je počeo Prvi svetski rat, život u "Piteru" je postao strašno težak, ljudi su gladovali, i cela porodica se prese­lila u selo Pominovo, u Tverskoj oblasti, u rodno mesto moje bake. Kuća u kojoj su živeli još uvek postoji - rođaci idu tamo na odmor. Tamo, u Pominovu, moj otac se upoznao sa majkom. Venčali su se kada su imali po 17 godina - ispričao je svojevremeno Putin. Putinovi su se preselili u Petrograd 1932. godine. Živeli su u predgrađu, u Petergofu. Za dve godine rodila su im se dva sina. Jedan je umro ubrzo po rođenju, a drugi je podlegao difteriji tokom nemačke opsade Lenjingrada. Ni majka ne bi preživela da joj nije pomagao brat. Pošto je u jednom trenutku od gladi izgubila svest, mislilo se da je umrla, pa su je čak smestili zajedno sa mrtvima. Na vreme se probudila i zajaukala. Čudom je ostala živa. Putinov otac se za to vreme borio protiv nacista. Bio je teško ranjen, ali je preživeo. Geleri su mu oštetili noge, pa je posle toga celog života hramao.

O strašnim danima blokade Lenjingrada roditelji mu nisu mnogo pričali, a Volođa kao dete nije ni bio svestan teškoća posleratnog života. Svi su u Rusiji živeli isto - po nekoliko porodica u jednom stanu. Putinovi su živeli u zgradi bez lifta, na petom spratu, u "komunalki" - stanu koji su delili sa još dve porodice, u Baskovoj ulici broj 12. Koristili su zajedničku kuhinju i WC. Nisu imali ni toplu vodu, ni kupatilo... Stan je bio hladan, grejali su se na drva... Ali, to Putinovo detinjstvo nije činilo manje sreć­nim i veselim: - Sviđalo mi se da budem napolju. Bila su spojena dva dvo­rišta u kojima se odvijao ceo život nas dece iz nekoliko zgrada - pričao je kasnije. Putin je u Peterburgu proživeo 44 godine. Tu je završio desetoletku i fakultet i počeo da radi. U prvih pet razreda osnovne škole nije blistao. Njegovi vršnjaci tvrde da ga čak nisu primali u pionire. Bio je nemiran, više je voleo da se igra nego da uči.

Sve je krenulo nabolje kad mu je razredni starešina u petom razredu postala Vera Dmitri­jevna Gurevič, nastavnica nemačkog. Ona je osetila da se u tom nestašnom dečaku skriva potencijal, energija, karakter... Otkrila je i njegov talenat za jezike, naročito za nemački, koji Putin govori bez akcenta. Taj dar mu je kasnije i te kako poslužio za vreme službovanja u Drezdenu, gde je radio kao obaveštajac KGB neposredno pre pada Berlinskog zida.

- U početku je Volođa odbijao da uči nemački jezik, iako sam primetila da ima neverovatan dar za jezike i da fantastično pamti... Sećam se, jednom mi je prišao i rekao da neće da uči nemački zato što je to jezik neprijatelja. Objasnila sam mu da ga upravo zbog toga mora znati. Rekla sam mu: "Zamisli da ponovo izbiju sukobi, a ti vladaš jezikom svog protivnika - tako možeš pomoći ne samo sebi, nego i državi." Pogledao me je i zamislio se. Potom sam ga pitala: "A je l' ti znaš istoriju nemačkog naroda, koliko je velikih ljudi podarila svetu ta nacija?" Odgovorio je: "Ne, ne znam" i potom se složio da će učiti nemački jezik. To je samo jedna epizoda, a bilo ih je mnogo. Generalno, sa njim nije bilo lako - ispričala je nastavnica Vera. Po njenim rečima, Volođa je bio radoznalo dete, koje je trčalo na sve strane i sve postizalo.

MALI LIDER
Družio se u dvorištu sa "bitangama", a onda trčao u muzeje. Među njegovim prijateljima bilo je i bogate i siromašne dece. Još tada je bio lider. Već u šestom razredu je shvatio da se u životu treba potruditi da bi se nešto postiglo. Počeo da je uči, niže najviše ocene, i konačno je primljen u pionire.

- Jednom sam ga pitala: "Šta te interesuje u životu?" Odgovorio je: "Zainteresovan sam da posmatram različite ljude u različitim aspektima života." Dakle, već sa svojih 12-13 godina Volođu je zanimalo da analizira životne procese - dodala je nastavnica .
Upravo mu je ona u šestom razredu savetovala da počne da se bavi sportom. Prvo je počeo da trenira boks, ali kada je jednom prilikom na treningu "dobi po nosu", odustao je i prešao na džudo.

Sutra - Putin, novi ruski car (2): Obaveštajac odmalena