Albanci planirali ofanzivu na Skoplje
Američki oficir, kome se obraćaju i sa generale (danas je sekretar za transport Severne Karoline), Entoni Tejt ističe da je paravojna albanska Oslobodilačka nacionalna armija (ONA) ratne 2001. godine iz sela Aračinovo, nadomak makedonske prestonice, planirala "vijetnamski napad na Skoplje", odnosno svojevrsnu ofanzivu nalik onoj u Vijetnamu.
Selo Aračinovo, koje su u junu 2001. godine držale jake terorističke snage paravojne ONA, predstavljalo je neuralgičnu tačku za makedonske bezbednosne snage. Svesni da iz sela teroristi mogu da granatiraju Skoplje, aerodrom i sve važne institucije i vitalne objekte u gradu, naređen je napad na selo. Posle trodnevne bitke, ekstremisti ONA su istakli bele zastave i pristali da se predaju.
Teroriste plaćale SADTejt nije odgovorio na ključno pitanje: Koga su iz Aračinova tada spasavali pripadnici NATO-a - albanske gerilce ili američke vojne instruktore koji su ih u selu obučavali? Neposredno posle te akcije, ugledni profesor i član antiratnog pokreta u Kanadi Mišel Čosudovski je izjavio da Makedonija ne vodi rat sa Albancima, već sa Amerikom, jer je ONA plaćenička armija unajmljena od strane SAD da destabilizuje Makedoniju. Po njegovoj oceni, gerilci ONA su se uz pomoć NATO-a povukli iz Aračinova da bi otvorili novi front, ali i da bi se izbegla bruka američkih vojnika - instruktora, koje bi uhapsile makedonske vojno-bezbednosne snage. |
U Skoplju se nagađalo da je pre stupanja primirja bio uspostavljen "link" između specijalnog izaslanika NATO-a u Makedoniji Pitera Fejta i komandanata ONA. Prema tim informacijama, predstavnik NATO je uspeo da ubedi ekstremiste da polože oružje i da uz pomoć NATO-a i Oebsa napuste selo. Oni su prebačeni do obližnjeg sela Nikuštak, koje se takođe nalazilo pod kontrolom ONA, ali odakle nisu mogli da granatiraju Skoplje.
U intervjuu makedonskoj državnoj agenciji MIA, Entoni Tejt ima svoje viđenje tih događaja.
- Grupa pregovarača NATO-a na čelu sa Piterom Fejtom bila je blokirana u Aračinovu, gde su otišli na zahtev makedonskog predsednika Borisa Trajkovskog da razgovaraju o povlačenju gerilaca koji su bili pri kraju sa zalihama hrane, vode i municije. Komandant Kfora je zatražio da neko uđe u selo i premesti gerilce, bilo ih je oko 400, ali da to organizuju Amerikanci. Ja sam se javio. Prikupili smo tri čete, dve u stanju pripravnosti sa helikopterima, a s jednom četom, kamionima, autobusima i medicinskom ekipom uputili smo se u Aračinovo. Moje instrukcije su bile da gerilce prebacim u selo Nikuštak. Tu smo im vratili municiju, ali oni prvo što su napravili - rasporedili su snajperiste po krovovima, minobacače i mitraljeze, očekujući da će biti napadnuti. Narednog dana makedonske snage su ušle u Aračinovo. Time je strategijska opasnost po glavni grad bila odstranjena - kaže Tejt.
