Pilule zla (1): Lažni lekovi seju smrt
Koja kriminalna delatnost donosi zaradu deset puta veću od falsifikovanja novčanica i 20 puta veću od šverca droge? Odgovor: proizvodnja i prodaja lažnih lekova.
- Tržište lažnih lekova udvostručilo se u periodu od 2005. do 2010. godine da bi danas dostiglo vrednost od 75 milijardi dolara. Procenjuje se da se 80 odsto sirovina, kako za prave tako i za lažne lekove, proizvodi uglavnom u Kini i Indiji. Lažni lekovi ubiju godišnje oko milion ljudi zato što ne deluju protiv bolesti ili zato što su štetni. Ovo je rečeno na nedavno održanom međunarodnom sastanku o falsifikovanju farmaceutskih proizvoda i konvenciji Medikrajm, koji je u Madridu organizovao Savet Evrope.
Ključni razlog za eksploziju industrije lažnih lekova je - internet. Iako ima prednost da pacijentu omogućava da brzo i lako dođe do leka, internet je nemoguće potpuno kontrolisati. Evropska komisija objavila je podatak da su carinske službe EU u 2011. godini blokirale 27 miliona lažnih farmaceutskih proizvoda. Uprkos tome ista Evropska komisija izdala je u novembru 2011. godine direktivu kojom obavezuje sve zemlje članice da otvore internet za prodaju lekova.
Ne kupujte preko interneta!Izbegavajte da kupujete lekove preko interneta - poručuje Klod Debril. - Lažni lek može ponekad da sadrži sve propisane sastojke, ali u lošem odnosu. Veoma ga je teško prepoznati. Falsifikuju se svi lekovi od preparata za mršavljenje i aspirina do lekova protiv kancera, malarije i side. Ambalaža, veličina, boja... sve je veoma često imitirano do savršenstva. Samo hemijska analiza može stoprocentno da utvrdi da je reč o falsifikatu. |
Mnoge zemlje, kao Velika Britanija i Holandija, to već odavno čine bez posebnih ograničenja, dok je Francuska to učinila tek ovih dana kad je na to bila primorana direktivom iz Brisela ograničavajući pravo na prodaju samo za one lekove za koje se ne izdaje recept i propisujući da sajtove mogu da imaju samo one apoteke koje rade na klasičan način.
U oktobru 2011. godine Savet Evrope (SE) otvorio je za potpisivanje konvenciju Medikrajm koja omogućava da se u međunarodnu mrežu povežu zdravstvene, policijske i carinske vlasti država potpisnica. Za sada je od 47 zemalja članica 21 potpisala ovu konvenciju. Među potpisnicama još uvek nema Srbije, niti bilo koje druge balkanske zemlje. Tako su, na primer, prošle godine nemački i španski policajci zajednički razbili mrežu koja je proizvodila i prodavala poznati lek za stomačne bolesti omeprazol.
- Konvencija Medikrajm je prvi međunarodni ugovor koji definiše falsifikovanje lekova kao krivično delo. U to ulaze proizvodnja lažnih lekova, njihova prodaja, falsifikovanje dokumenata za lažne lekove, neovlašćena proizvodnja - kaže Suzan Kajtel, direktorka Evropske direkcije za kvalitet lekova u SE, koja se nada da će Srbija potpisati konvenciju Medikrajm.
U Francuskoj, na primer, kazna može da bude do pet godina zatvora i pola miliona evra globe.
Belgijski stručnjak Klod Debril, koji je preko Saveta Evrope bio jedan od inicijatora stvaranja konvencije protiv lažnih lekova, upozorava da čak i u Francuskoj i u Belgiji, zemljama s jakom tradicijom zdravstevnog osiguranja za sve građane, osnovno osiguranje ne isplaćuje vrednost leka u celini, a sve je više onih koji nemaju komplementarno osiguranje da pokrije ostatak.
U tabletama arsenik i borna kiselinaLažni lekovi mogu da sadrže razne otrovne materije. Tako se, na primer, u industriji falsifikovanih lekova koriste boje koje se upotrebljavaju za obeležavanje puteva ili vosak koji služi za glancanje parketa. Tu su i talkovi, krede, arsenik, pa čak i borna kiselina. |
