Pilule zla (3): Proizvodnja i u porodičnim radionicama
Kompjuter, kontakt s ruskom i kineskom mrežom i nekoliko apoteka koja ne paze odakle roba dolazi - to je dovoljno da se krene u kriminalni posao proizvodnje i trgovine lažnim lekovima. Nije potrebna velika mafijaška mreža, nekada je to obična kućna radionica, kaže se u izveštaju francuskog Instituta Irkam za borbu protiv lažnih lekova. Reč je o sajber kriminalu za koji je dovoljno nekoliko ljudi.
- Treba ubediti ljude da ne kupuju lekove od bilo koga preko interneta - poručila je Šveđanka Cecilija Fant, oficir Interpola, na nedavno održanoj konferenciji o Medikrajmu, konvenciji carinskih Saveta Evrope, čiji je cilj stvaranje međunarodne mreže zdravstvenih, policijskih i carinskih vlasti.
Preplavili tržištePrema zvaničnim podacima, lažan je svaki treći lek u afričkim zemljama, a svaki peti u bivšim sovjetskim republikama. Ni Zapad nije pošteđen ove teške podvale. |
Fantova kaže da je Interpolova akcija Pangea 6, koja je trajala devet dana u junu ove godine, istovremeno vođena u 56 zemalja sveta. Bilans : zaplenjeno je 10 miliona komada lekova vrednih 36 miliona dolara, a zatvoreno 13.000 internet sajtova koji su prodavali lažne lekove. Uhapšeno je 190 ljudi.
Uprkos impresivnim rezultatima ove operacije, znalci kažu da je sve to i dalje kao da "praznite okean izbacujući vodu kafenom kašičicom" jer je rasprostranjenost trgovine lažnim lekovima nemerljiva - kao internet.
Pilule zla: |
Po završetku pomenute operacije, francuski mediji objavili su da se ova Interpolova operacija finansirala iz privatnih izvora. Interpol je naime najavio da će prihvatiti "priloge" 29 najvećih farmaceutskih kompanija u vrednosti od 4,5 miliona evra.
Odgovarajući na pitanje o finansiranju iz privatnih izvora, izvor Interpola koji je želeo da ostane neimenovan, rekao nam je da budemo sigurni da je taj novac upotrebljen "kako treba". Princip, priznaje naš sagovornik, nije "idealan" ali šta drugo, odakle finansirati skupe operacije? Obuka policije u desetinama zemalja sveta kako bi se osposobili za borbu protiv lažnih lekova košta mnogo. Zato Interpol, kao i Svetska zdravstvena organizacija pribegavaju "donatorima" koji su najčešće velike industrijske grupacije. Države su uglavnom prezadužene i okrenute štednji, pa Interpol i druge međuvladine organizacije, plaćaju samo onoliko koliko je neophodno.
