Humanitarna katastrofa (1): U Evropi gladuje 120 miliona ljudi
Siromašni u Evropi nikada nisu bili toliko siromašni, a bogati toliko bogati! Prema najnovijem izveštaju Međunarodnog Crvenog krsta, Evropa prolazi kroz najveću humanitarnu krizu u poslednjih 60 godina. Istraživanje u 42 zemlje Evrope od Atlantika do Urala pokazalo je da u polovini ovih zemalja Crveni krst ima narodne kuhinje.
Nije reč samo o siromašnim zemljama kao što su Jermenija ili balkanske državice.
Prvi put posle drugog svetskog rata ova organizacija ukazuje pomoć najugroženijim građanima u jednoj razvijenoj zemlji kao što je Velika Britanija u kojoj se pojavljuje problem neuhranjene dece. U Italiji Crveni krst je udvostručio pomoć. U narodnim kuhinjama u ovoj zemlji hrani se 400.000 porodica, a samo u Milanu ih je oko 50.000. U Španiji pomoć u hrani dobija više od milion ljudi.
Hrani ih dijasporaCrveni krst u svom izveštaju navodi podatke Svetske banke iz 2011. godine iz kojih se vidi da Srbija spada u deset zemalja koje izuzetno zavise od novca koji im stiže iz dijaspore. Iz inostranstva tako stiže u Srbiju 7,6 odsto ukupnog domaćeg proizvoda, u Albaniju devet odsto, u Bosnu i Hercegovinu 10,7 odsto, na Kosovo 17,4 odsto. "Rekorder" je Tadžikistan koji dobija doznaka iz inostranstva u visini od skoro polovine ukupnog domaćeg proizvoda. |
Ukupno tri i po miliona ljudi hrani se u kuhinjama Crvenog krsta, što je za 75 odsto više nego 2009. godine. Procena je da u evropskim zemljama, obuhvaćenim istraživanjem, oko 43 miliona ljudi nemaju dovoljno hrane za jelo svakog dana. Pet godina posle izbijanja finansijske krize više od 120 miliona Evropljana ili živi u bedi ili je na ivici bede.
Najugroženiji su uglavnom takozvani siromašni zaposleni, neka vrsta novih robova koji imaju zaradu nedovoljnu da pokrije osnovne životne potrebe. Takvi su naročito brojni u Nemačkoj u kojoj ne postoji minimalni lični dohodak.
U kategoriju ugroženih ulaze i nezaposleni sa dugim stažom na birou rada, takođe sasvim mladi ljudi i oni stariji od 50 godina koji su otpušteni s posla i nemaju šanse da nađu novi. Tu su i migranti koji su žrtve štednje u državnom budžetu, naročito na planu zdravstvene zaštite.
U isto vreme bogati su postali sve bogatiji: švajcarska banka Kredit Suis objavila je izveštaj u kome se navodi da se evropsko bogatstvo uvećalo za 8.000 milijardi, odnosno 7,7 odsto za samo godinu dana. Lepa statistika koja, međutim, ima veze sa stvarnim životom šačice bogataša.
Na kazanima sve više SrbaNarodne kuhinje Crvenog krsta otvorene u Srbiji ratnih devedesetih moraju danas da nahrane još više siromašnih nego ranije. U izveštaju Crvenog krsta navodi se da se oko 34.000 ljudi hrani u ovim kuhinjama. Od toga 12.000 njih su deca u razvoju mlađa od 18 godina. |
Crveni krst dopunjava ovaj eksplozivni evropski pejzaž ocenom da se pogoršava zdravstveno stanja stanovništva u Evropi. Države su prezadužene pa više ne mogu da obezbede nekadašnji kvalitet solidarne zdravstvene zaštite. Najugroženiji često nemaju novca da plate lekarske i zubarske usluge i upadaju u depresiju. Ova organizacija zato planira proširenje mreže za psihološku podršku i pomoć.
