"Dr Etker" - puding, kolači, nacisti i Hitler
Pa, čudno vam zvuči ovaj naslov, zar ne? Hoćete puding, ili dobro pecivo, ili zamrznutu picu, bar ste navikli na to uz ime "Dr Etker", kad ono - zlo umotano u lepe kesice pune praškastih materija ili kartonsku ambalažu. Naime, sada se saznaje da su, kao i u većini nemačkih firmi koje su postojale tokom Drugog svetskog rata, i u "Dr Etkeru" imali drugarske odnose sa Adolfom Hitlerom, Hajnrihom Himlerom, nacizmom uopšte, i da su doprinosili istrebljenju naroda i narodnosti širom planete.
U svakom slučaju, iza čuvenog imena - "Dr Etker" - stoji jedna od najpoznatijih i najbogatijih porodičnih firmi Nemačke. I uz to jedna od poslednjih koje su progovorile o svojoj nacističkoj prošlosti. Skoro 70 godina posle Drugog svetskog rata konačno je gotova studija o ulozi porodice Etker u nacionalsocijalističkom režimu, a Avgust Etker je dao veliki intervju nedeljniku Cajt u kojem decidirano kaže: ”Moj otac je bio nacionalsocijalista.“
I upravo taj otac, od 2007. pokojni Rudolf-Avgust Etker, nije želeo ni da govori o svojoj prošlosti, a kamoli da se suoči sa njom.
- Kao dugogodišnji patron firme, on čak ni sa svojih osmoro dece nije želeo da govori o vremenu nacizma - rekao je za DW istoričar Jirgen Finger, jedan od autora studije. - Ali, njegov sin Avgust je imao potrebu da se istorija firme detaljno istraži.
Porodica Etker je onda, po ugledu na brojne druge, studiju uredno i finansirala pa je prvi put javnosti, ali i samim članovima porodice, otkriveno koliko su Etker stariji i njegov očuh bili bliski Hitlerovom režimu.
Drugari Hajnriha Himlera i članovi SS-a
Tamne mrlje u istoriji "Dr Etkera" iskaču sa svih strana - Rihard Kaselovski, očuh Rudolf-Avgusta Etkera, bio je šef firme, ali i pristalica nacionalsocijalizma. Ubrzo pošto je Adolf Hitler prigrabio vlast, Kaselovski postaje član stranke i posebno se približava šefu zloglasnih SS jedinica Hajnrihu Himleru, kojem je često slao velike donacije. Sam Etker se 1941. dobrovoljno prijavio u SS jedinice.
Porodična firma u to vreme koristi i prinudne radnike, mada ne u velikoj meri.
- Nijedan preduzetnik nije ostao čist u Drugom svetskom ratu. Svako je morao da uzme prinudne radnike jer su njegovi odlazili na front - rekao je bonski istoričar Joakim Šoltisek.
Tako je praktično robove koristio čak i poznati industrijalac Robert Boš, koji je važio za protivnika režima.
| SARADNJA SA NACISTIMA * | ||
|---|---|---|
| Koka-kola (naročito Fanta) |
Foto: tattoodonkey.com
|
|
| Hugo Bos (Boss) | ||
| Dajmler benc (Daimler-Benz) | ||
| BMW | ||
| Folksvagen (Volkswagen) | ||
| Simens (Siemens) | ||
| Dženeral elektrik (General Electric) | ||
| IBM | ||
| Kodak | ||
| Ford | ||
| Nestle | ||
| Bajer (Bayer) | ||
| Novartis | ||
| Alijanc (Allianz) | ||
| Čejs banka (Chase bank) | ||
| Standard Oil | ||
| * Lista Hitlerovih saradnika i pomagača, što direktnih što indirektnih, je mnogo duža - iza danas nama manje poznatih kompanija, npr. IG Farben, koja je proizvodila Ciklon B (korišćen za masovna ubijanja u gasnim komorama), stoji kao osnivač i čuveni BASF; tu su zatim i Rojal Dač Šel, Boš, Opel... Vlasnici nekih od kompanija su bili protivnici režima, ali su, svejedno, radili kao da nisu. | ||
Studije naručuju tek kad pukne bruka
Joakim Šoltisek se ranije bavio ratnom istorijom BMW-a, po nalogu porodice Kvant, koja decenijama ima veliki broj akcija čuvenog proizvođača automobila. Istoričar se priseća kako su velike firme počele da se suočavaju sa sramotnim delovima svoje istorije.
- Početkom novog milenijuma najpre je Dojče bank naručila studiju A onda su i mnogi drugi uradili slično - između ostalih i Dajmler i Folksvagen su želeli da ispitaju svoju ulogu u vreme nacizma. Razlog je pre svega smena generacija u poznatim firmama - rekao je Šoltisek.
Stariji rukovodioci, koji su bili na pozicijama i četrdesetih, više nisu tu i ne predstavljaju prepreku obradi prošlosti. Pri tome, najviše su oklevale upravo porodične firme, iz poštovanja ili straha od starijih članova porodice.
- Što se više vremenski udaljavamo od Trećeg Rajha, sve je lakše baviti se njim - istakao je bonski istoričar.
Doduše, ne treba pomisliti da svi rado govore svojoj istoriji. Postoji i pritisak javnosti, otvaraju se dosijei tajnih službi, pa je onda nezgodno za pojedine firme da i same ne učine taj korak. Takođe, mnogi se plaše da neko nezavisno istraživanje ne iznese prljav veš na svetlost dana, pre nego što firma to sama učini. Tako se desilo sa pomenutom porodicom Kvant, koja je finansirala studiju tek pošto je televizija prikazala film o njihovoj nacističkoj prošlosti.
Šta reći, sve dobar i pošten Nemac jedan do drugoga. Demokrate. Altruisti. Danas predvodnici Evrope. I svi se suočili sa svojom prošlošću od pre nekih sedam decenija, ma sve pevaju i dele lekcije iz humanosti...
