Novi skandal u Evropi (1): Profit važniji od zdravlja

Napetost između poslanika Zelenih u Evropskom parlamentu (EP) i Evropske komisije (EK) ovih dana dostigla je usijanje jer je EK objavila da za iduću godinu odlaže izveštaj i debatu o opasnim supstancama koje se masovno upotrebljavaju u industriji kozmetike i higijene, kao i za pravljenje plastičnih ambalaža za hranu i flaša za piće.

Evropska komisija je odlaganje izveštaja obrazložila potrebom da se sačeka izrada studije o ekonomskim posledicama koje bi pretrpela hemijska industrija u slučaju zabrane korišćenja ovih supstanci. Drugim rečima ako odugovlačenje prođe, Evropski parlament će verovatno raspravljati i glasati o eventualnoj zabrani u novom sazivu, posle evropskih izbora u maju 2014. godine. Neizvesno je da li će tada u poslaničkoj grupi Zelenih sedeti ista borbena ekipa kao sada.

Tema je eksplozivna jer ova grupa hemijskih jedinjenja s razlogom ima naziv ometač endokrinog sistema (OES) ili kako se u medijama popularno naziva "hormonska bomba". Prema najnovijim studijama, više od 40 odsto kozmetičkih proizvoda od laka za nokte preko krema i dezodoransa, sadrži ove supstance za koje se sumnja da izazivanje takozvanih hormonskih kancera, za gojaznost kod dece i odraslih, probleme trudnica čija deca kasnije imaju neurološke poremećaje ili preveliku težinu. Za sada je EU zabranila upotrebu bisfenola A u proizvodnji bočica za bebe. Ovaj preparat je samo jedan iz grupe ometača endokrinog sistema.

Atmosfera je postala još naelektrisanija kada je tokom leta u nekoliko naučnih časopisa objavljeno pismo koje je potpisalo 18 toksikologa, profesora i članova javnih istraživačkih institucija, tvrdeći da je preterana priča o štetnosti bisfenola i ostalih jedinjenja iz iste grupe takozvanih hormonskih imitatora. Ugledni profesori nisu se ni osvrnuli na studije Svetske zdravstvene organizacije i Programa za čovekovu okolinu UN sprovedene tokom 15 poslednjih godina, a koje govore suprotno.

Oko 40 naučnika odgovorilo im je u časopisu Invajromental helt, koji je objavio dokaze da 17 od 18 potpisanih naučnika ima finansijske ugovore sa industrijom hemije, farmakologije, kozmetike, duvana, pesticida ili biotehnologije. Ništa čudno ako se zna da nijedna laboratorija u Evropi danas ne može da opstane bez privatnih finansijera.
Kao i slučaju osiromašenog uranijuma, genetički modifikovane hrane, azbesta ili antena za mobilnu telefoniju, industrijski lobi primenio je taktiku indirektne "kupovine" naučnika kako bi se došlo do zaključka kako su "mišljenja naučnika o ovom pitanju podeljena".

Time se, kako su pokazali i drugi slične afere, uspešno odlaže zabrana sporne supstance. Načelo primene principa predostrožnosti se prosto ne primenjuje iako dokumenti EU na to obavezuju - upozorila je u više navrata Korin Lepaž, evropska poslanica i bivša francuska ministarka ekologije.