Pariz draži od Despotovca
Živomir - Žole Ilić iz Panjevca kod Despotovca u Parizu je od 1975. godine. Iako je 2008. godine otišao u invalidsku penziju, ne planira da se vraća u zavičaj, jer mu je bolje u Francuskoj. Pre tri godine u Parizu se venčao sa Biljanom iz Leskovca, koja pohađa školu za učenje francuskog jezika, i koja planira da se zaposli čim dobije potrebne papire.
Živomir je u početku radio kao fizički radnik, posle je prešao u farbare, a onda počeo da postavlja plastičnu i aluminijumsku stolariju.
- Ovde mi se više sviđa kada dođem na odmor, a i vuče me nostalgija. Međutim, u Parizu je puno lakše i uslovi života su mnogo bolji u odnosu na standard u Srbiji. I sve je regulisano za razliku od Srbije u kojoj je sve haotično i u kojoj je ekonomska kriza velika, ocenjuje Živomir za "Vesti".
On dodaje da je u Pariz otišao sam. Majka mu je odavno umrla, a sa ocem godinama nije u dobrim odnosima, jer se, kako sam reče, ne slažu po životnim pitanjima, pa ne živi u porodičnoj kući. Napravio je sebi vikendicu na kraju sela u kojoj boravi kada dođe u Srbiju.
- Ovde sam našao svoj mir, jer sam daleko od sela. Okružuju me šume i dve rečice, u kojima često lovim ribu. Priroda je gotovo netaknuta. Sadim povrće i voće koje je organskog porekla, jer ga ne prskam, niti su na ovom zemljištu ranije korišćeni hemijski preparati. Doduše, prinosi su mali, ali sve što rodi veoma je zdravo - dodaje Živomir.
Njegova supruga Biljana, sa kojom se upoznao u Sladaji kraj Despotovca, selu u kome je udata njena rođena sestra, takođe više voli da živi u Francuskoj.
Biljana voli metro- Nisam se pokajala što sam otišla u Pariz. Na svakih 10 minuta u metrou imamo prevoz za bilo koji deo grada, autobusima možemo da idemo gde god hoćemo. Odavde do Despotovca ima samo jedan autobus izjutra, a iz grada moraš da se vratiš u pola dva. U Francuskoj je život mnogo lagodniji - zaključuje Biljana. |
