Kako štede članice NATO-a?
Izbijanje krize pre pet godina, političare širom sveta nateralo je na štednju. Od toga, nisu ostali pošteđeni ni vojni budžeti zemalja članica NATO. Samo se u Nemačkoj do 2015. planiraju uštede od osam milijardi evra.
Kako se generali i ministri odbrane snalaze sa manje novca? Odgovor leži u boljem korišćenju postojećih resursa i boljoj saradnji unutar Alijanse.
Recept zvan sinergija
"U trenutku u kojem smo prisiljeni da sa manje sredstava ispunjavamo zadatke koje pred nas postavlja bezbednosna situacija u svetu, treba što je moguće više pojačati zajedničke mehanizme kojima raspolažu savezi“, rekao je još 2011. nemački ministar odbrane Tomas de Mezijer.
Prošle godine pokrenut je NATO-projekt "Pametna odbrana", a i u sklopu Zajedničke evropske spoljne i bezbednosne politike (GASP) se sve kreće u smeru sinergije resursa. Ali taj proces je još u povojima. Sada bi partneri trebalo da se usredsrede na pojedine zadatke.
Sputani Nemački interesi u NATODanas NATO-partneri više ne vode samostalne akcije, bez saglasnosti sa drugima. "Vreme samostalnih akcija je iza nas“, kaže Meling. Ali iz toga sledi da se u vojne akcije uključuje sve više zemalja i partneri koji baš i ne podržavaju svim srcem neke poteze drugog partnera. To se mnogima, pogotovo u Nemačkoj, ne dopada. |
"Mi verovatno više sebi nećemo moći da priuštimo 28 oružanih snaga koje mogu sve“, kaže potpukovnik Mihael Angerer.
Pred Evropom su veliki zadaci jer NATO-partner – SAD, se sve više okreće području Pacifika.
Holanđani u nemačkim tenkovima
Do sada je u okviru NATO primenjeno 25 programa "Pametna odbrana“. Nisu svi sa ushićenjem prihvatili program za udruživanje snaga i mnogi nisu bili, kako kaže Angerer, bili spremni da se odreknu nadležnosti za neka područja. Tako su Holanđani svoje borbene tenkove parkirali u garaže, a holandski vojnici sada se uvežbavaju sa druge strane granice, u Nemačkoj.
Na području vojnog vazduhoplovstva, pre svega u transportnom sektoru, saradnja na evropskom nivou traje odavno, što se, između ostalog, pokazalo i tokom nedavne misije u Maliju. Tamo su Francuzi preuzeli dobar deo posla na terenu, ali je logistika bila u potpunosti evropska. I zajednički krizni štab u nemačkom Ulmu, deo je te strategije.
Zajednički u akciju
Ali nisu svi oduševljeni trendom odricanja od nekih kompetencija u svrhu štednje.
"Bezbednosna politike danas više zavisi od finansija, nego od strateški važnih pitanja“, kritikuje Kristijan Meling iz nemačke fondacije "Nauka i politika“.
On "odbrambeno-ekonomski imperativ“ posmatra sa krajnjom skepsom, tim pre što neke zemlje unutar saveza, poput Nemačke, ne mogu da se odreknu nekih bezbednosno-obrambenih elemenata. Zato je i efekt štednje pri Bundesveru, za sada izostao. Osim saradnje na terenu, partneri sada tesno sarađuju i na visokom nivou.
