Tajne misli sovjetskog vođe
Voleo je da se odmara u svojim mnogobrojnim vilama, voleo je da ide u lov, voleo je skupe automobile, jake sovjetske cigarete, susrete sa političarima, sa kojima je razmenjivao svoj čuveni "socijalistički bratski poljubac". Posebnu strast je gajio prema ordenju, medaljama i zvanjima, pa je bio nosilac 150 odlikovanja. I partija i narod su ga smatrali "dobrim čovekom" i zvali su ga "dragi naš Leonid Iljič". Svi smo ga znali kao Leonida Brežnjeva, koji je dve decenije vodio Sovjetski Savez.
Lični dnevnici političara koji su obeležili istoriju sveta oduvek su zanimali obične građane, željne da zavire iza kulisa istorije, koja uvek sakrije najvažnije događaje od javnosti. Nedavno je u Rusiji najavljeno da će se na policama knjižara naći i dnevnik Leonida Brežnjeva, generalnog sekretara Centralnog komiteta KP SSSR-a, koji je 18 godina, od 1964. pa sve do smrti, vodio lični dnevnik.
Ova novost najpre je izneta na zasedanju Ruske akademije nauka, gde je odlučeno da se dnevnik štampa. Po najavama Aleksandra Čubarjana, direktora Instituta opšte istorije, knjiga je u pripremi za štampu i trebalo bi da se već početkom ove godine pojavi u ruskim knjižarama ukoliko, kako je naveo, ne bude nekih nepredviđenih okolnosti.
Brežnjev je najviše pisao dnevnik kad je 1964. godine postao generalni sekretar, ali detalje njegovih zapisa istoričari nisu izneli u javnost. Šta je u svom dnevniku beležio sovjetski lider ostaće tajna, najverovatnije, do objavljivanja knjige.
Međutim, ovo nije prvi put da se u ruskim medijima spominje Brežnjevljev dnevnik. Još ranije je jedan list došao do dela njegovih zapisa. Po njihovoj verziji, Brežnjev je počeo da vodi dnevnik još 1937, u svojoj 31. godini života. Novinari su uspeli da dođu do pojedinih delova, a ostatak je, kako su tada tvrdili, bio sakriven negde u arhivama KGB-a.
- Iz dnevnika se vidi da on ne sadrži nikakve posebne tajne ili senzacije - njega je pisao običan sovjetski čovek - prokomentarisao je tada autor teksta.
Krajem sedamdesetih godina objavljeni su memoari Brežnjeva u astronomskom tiražu, u čak 400 miliona primeraka i prevedeni na čak 65 jezika. Govorilo se da je njihov autor bio lično Leonid Brežnjev, ali su memoare u stvari napisali novinari. Brežnjevljeva sećanja bila su uvrštena u nastavni program. Za njih je Brežnjev dobio Lenjinovu nagradu i honorar od 180.000 rubalja. Autori nisu dobili novac, ali su dvojica od njih, Murzin i Sahnin, nagrađeni ordenima.
Muke s nogamaBrežnjev je kao predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR-a na Titovu sahranu došao 1980. sa lekarskim uverenjem da sme na nogama da bude najviše 45 minuta i zato, između ostalog, prava teška nadgrobna ploča nije odmah postavljena, već njena lakša kopija. Brežnjev je dve godine nadživeo Josipa Broza. |
U narodu je bila raširena anegdota kako su Brežnjeva toliko hvalili da je pomislio da bi svakako i on trebalo da ga pročita!
- Ni danas ne znam da li je Leonid Brežnjev čitao svoje 'Memoare' - reći će kasnije novinar Murzin.
U njegovo vreme nicala su nova naselja u gradovima, osnivani su novi gradovi, gradili se novi putevi, osvajale nove teritorije, ljudi su dobijali kvalitetno besplatno obrazovanje, garantovano radno mesto i siguran lični dohodak, sasvim dovoljan za skroman, ali bezbrižan život.
U Rusiji je u novembru prošle godine diskretno obeležena tridesetogodišnjica od smrti "dobrog druga Leonida Iljiča Brežnjeva". Punih 18 godina je Brežnjev upravljao sovjetskom supersilom, a kada je umro, sa njim je završena čitava epoha koja je ušla u istoriju kao doba zastoja. Mnogi koji su bili mladi tokom stagnacije žale za tim godinama u kojima su svi uživali socijalnu zaštitu i imali veru u budućnost.
Pisac i novinar Vadim Dubnov opisao je dve decenije vladavine Brežnjeva kao "meki socijalizam":
- On je bio deo našeg hokeja, našeg umetničkog klizanja. Bio je deo naše votke, čija je cena rasla tokom njegovih 18 godina vladanja. To je bila naša stabilnost.