Lov na Bin Ladena (11): Obamin kurs akcije
Kako je vreme prolazilo, seća se Nikolas Rasmusen, zvaničnik saveta za nacionalnu bezbednost, šanse da informacije procure postajale su sve veće, te se posao morao ubrzati.
Tome je posebno doprinela ocena direktora CIA Liona Panete da se nikakvi posebni obaveštajni podaci ne mogu dobiti u naredna tri ili četiri meseca.
Jednog petka uveče, krajem februara 2011. grupa crnih džipova zatamnjenih stakala ušla je na parking sedišta CIA u Lengliju. U njima su bili viceadmiral Vilijem Mekrejven, komandant Specijalnih snaga, admiral Majkl Malen, načelnik Združenog generalštaba i njegov zamenik general Džejms Kartrajt. Svima im je domaćin bio Paneta.
Uz sendviče i kiselu vodu oni su seli za veliki drveni konferencijski sto direktora CIA, a pred njima je bila maketa kuće u Abotabadu. Ovaj tim usaglasio je četiri opcije:
1) Udar bombarderima B-2
2) Racija Specijalnih snaga
3) Udar dronom
4) Zajednička akcija s Pakistancima
Mekrejven je objasnio prisutnima da bi racija Specijalnih snaga bila relativno laka, a da razlog za brigu pruža samo eventualni odgovor Pakistanaca. Posle sastanka Paneta je u svoj kabinet poveo svog zamenika Majkla Morela, te Džeremija Baša, svog šefa kabineta. Bio je veoma uzbuđen i svoj trojici nasuo je po veliku čašu viskija.
"Mislim da smo ovde razvili dobre opcije. Nijedna od njih nije idealna. Sve su veoma teške, ali ih se moramo držati. Ono što moramo jeste da prikupimo još obaveštajnih podataka s terena i eventualno dobijemo sveže opcije. Ne mogu da zamislim da se sve ovo završi a da ništa ne uradimo", rekao je saradnicima čelnik CIA.
SAZIVANJE RATNOG KABINETA
Predsednik Obama je svoj ratni kabinet sazvao u Situacionoj sobi 14. marta. Ova soba je zapravo deo bunkera ispod Bele kuće, prostorija bez prozora u koju može da uđe samo onaj koga lično ovlasti šef države.
Mlada analitičarska CIA, čije ime se drži u tajnosti jer je agent još uvek na dužnosti, i koja je najzaslužnija za otkrivanje objekta u Abotabadu, zbog rizika od slanja komandosa, jasno je podržala opciju bombardovanja. Ova opcija je i u Situacionoj sobi isprva privukla najviše pažnje jer je podrazumevala da teška, razorna bomba sravni kuću sa zemljom, svi unutra izginu, a životi američkih vojnika ne budu izloženi opasnosti.
Kako je objekat moga da bude srušen biće potrebno više teških bombi, a to je zasigurno značilo puno civilnih žrtava unaokolo. Pritom, još jedna loša strana ove opcije bilo je to što bi sve bilo sprženo, te ne bi moglo uzorkom DNK da se dokaže da je Bin Laden unutra poginuo.
Druga varijanta, ona s dronovima podrazumevala je malu raketu i namenska kompanija Rajteon je upravo razvijala jednu takvu, navodno velike preciznosti, a male težine. Za ovaj scenario se zalagao general Kartrajt, ali je admiral Malen bio protiv jer raketa nije dotad isprobana u borbi i nisu se znale mane. Drugi argument protiv ove opcije bilo je i to što mali projektil ostavlja prostor da Bin Laden preživi i pobegne nekim podzemnim tunelom. Zagovornici racije, među kojima je bio Paneta, ukazivali su da bi Specijalne snage mogle da upadnu u objekat, pa čak i da Bin Laden nije tamo, oni bi mogli da se izvuku a da pakistanske snage i ne stignu do njih.
Obama je svakoga pažljivo slušao i mada još nije doneo odluku, naložio je viceadmiralu Mekrejvenu da počne da priprema svoje momke za raciju u Abotabadu. Komandosi odlaze u jednu od baza u Nevadi i tamo im general Kartrajt predstavlja stelt helikoptere kojima će eventualno krenuti u akciju, ukoliko se predsednik opredeli za tu opciju.
Naredni sastanak ratnog kabineta održan je 29. marta.
GEJTSOVE USPOMENE
Tokom te rasprave je sekretar za odbranu Bob Gejts vrlo snažno istupao protiv racije. Njegova reč je imala veliku težinu, jer je reč o čoveku koji je četiri decenije proveo u sektoru nacionalne bezbednosti. On je službovao u Savetu za nacionalnu bezbednost u mandatu predsednika Ričarda Niksona kad je predsednik Obama imao samo 13 godina. Podsetio je sve za stolom i da je bio u Beloj kući 4. novembra 1979. godine kada se u pakao pretvorila Operacija orlova kandža kada su Amerikanci helikopterskim desantom pokušali da spasu 52 službenika američke ambasade koje su Iranci držali kao taoce. Tada je helikopter pao i poginulo je osam američkih vojnika, a taoci nisu bili ni blizu spasavanja. Gejts je u to vreme radio za direktora CIA Stensfilda Tarnera i iznutra je gledao kako se misija raspada. Podsetio je Gejts i na propast misije u Somaliji 1993. godine, kada su u misiji napada na lokalnog gospodara rata u Mogadišu opet pala dva helikoptera i ubijeno 18 komandosa.
"Šta ako nam padne helikopter? Šta ako Pakistanci na napad odgovore brže nego što se očekuje?", upitao je Gejts prisutne, uključujući i predsednika.
Zatvor "Karl Vinson"Dok su komandosi takozvanih mornaričkih foka uvežbavali akciju prepada na kuću u Abotabadu, u Beloj kući su počeli da razmišljaju šta činiti za slučaj da Bin Laden bude uhapšen.
|
Odluka na tom sastanku nije doneta, ali je odlučeno definitivno da se Pakistanci ni o čemu ne obaveštavaju. To je značilo da je Mekrejvenov tim komandosa morao da uvežbava i eventualni obračun s Pakistancima.
Ratni kabinet se ponovo sastaje 12. pa 19. aprila i Paneta konačno Obami saopštava da se došlo do tačke kad se špijunskim operacijama novi podaci više ne mogu dobiti. Na drugom sastanku, 19. aprila, Obama daje zeleno svetlo raciji.
"Bile, koliko ti je vremena potrebno da pokreneš tvoje momke od trenutka kad dobiješ naređenje da se krene u akciju?", upitao je Obama viceadmirala Mekrejvena.
"Potrebna su mi četiri sata, gospodine predsedniče", odgovorio je oficir.
"Imaćeš 24 sata", uzvratio je Obama.
Obamin direktor komunikacija Ben Rouds seća se da je taj niz sastanaka u Beloj kući bio veoma tajnovit čak i za visoke zvaničnike administracije. Sastanci se uopšte nisu upisivali u predsednički raspored, a kamere koje, inače, snimaju sve sastanke, na ovim susretima bile bi isključene i nikada se nije izdavalo nikakvo saopštenje. Takođe, prema rečima Roudsa, nije bilo nikakve pripreme dokumenata za sastanak, niti su članovi ratnih kabineta vodili svoje saradnike, što je bilo uobičajeno.
