Misterija: 3 pitanja o ubistvu Bin Ladena koja su ostala bez odgovora
Sejmur Herš, američki istraživački novinar, doveo je u pitanje zvaničnu verziju ubistva Osame bin Ladena, vođe Al Kaide, tvrdeći da je vlada SAD u dogovoru sa Pakistanom isfabrikovala priču kako bi obezbedila drugi predsednički mandat Baraku Obami.
Sajt "Biznis insajder" je na osnovu kontakata sa stručnjacima doveo u pitanje uverljivost tvrdnji ovog dobitnika Pulicerove nagrade, navodeći da i Heršova verzija priče takođe ima rupa. Postavili su tri pitanja u vezi sa smrću Bin Ladena, a koja su ostala bez odgovora.
Zašto je Obamina adminsitracija objavila tako detaljan opis događaja?
Herš tvrdi da je verzija koju je ponudila američka vlada problematična jednostavno zato što nije tačna. Zapravo je problem upravo u suprotnom. U februaru 2012. Lajf Bejbin, bivši pripadnik specijalnih jedinica "Foke" koji su ubili vođu Al Kaide, napisao je u "Volstrit džurnalu" članak u kojem je kritikovao Obaminu administraciju što je javnosti otkrila previše o misiji "Foka".
Pročitajte još:
* "Amerika širi laži o ubistvu Bin Ladena"
* "Nema ni Islamske države ni njenog lidera, sve je to američka varka"
* VIDEO: Koga se SAD najviše boji?
* Čovek koji je ubio Bin Ladena
Američke obaveštajne službe masovno su koristile napad na Bin Ladenovo sklonište u pakistanskom gradu Abotabadu kako bi rehabilitovale svoj imidž, nakon decenije kontroverzi vezanih za tehnike ispitivanja i praćenja.
Legitimno je pitati u kojoj meri je priča o napadu na Bin Ladena trebalo da postane javno dostupna i kada je trebalo da bude objavljena, kao i da li je to imalo nekog uticaja po američku nacionalnu bezbednost.
Šta je sa dokumentima iz Abotabada?
Herš navodi da je malo interesovanja bilo za hrpu dokumenata izvađenih iz Bin Ladenovog skloništa i čak implicira da dokumenta ni ne postoje.
Nepostojanje tih dokumenata ključno je za Heršovu verziju događaja. Herš tvrdi da je Bin Ladena držala zarobljenog pakistanska obaveštajna služba i da CIA pronašla vođu Al Kaide direktno putem ambasade SAD u Islamabadu, a ne praćenjem Bin Ladenovog kurira do skloništa
Tomas Džoselin, viši saradnik Fondacije za odbranu i demokratije i vodeći stručnjak po pitanju stvari pronađenih u Abotabadu, veruje da je deo dokumenata sklonjen od očiju javnosti kako bi se opravdali postupci antiterorističke politike Obamine administracije i pokazalo da su Bin Laden i Al Kaida bili na rubu poraza.
- Bela kuća je pažljivo birala dokumente koje će objaviti, ali dokumenti koje su izabrali ne podržavaju analize da je Bin Laden bio psihički poremećen i da je već ispao iz igre - tvrdi Džoselin.
Koja je bila uloga Pakistana?
Jedan od najvećih propusta Heršove verzije je to što pakistanske obaveštajne službe prikazuje kao monolitnu strukturu. Ali, to nije slučaj. U nedeljama nakon napada bilo je nekoliko izveštaja da su zvaničnici Pakistana znali gde se Bin Laden nalazio.
U martu 2014. izašao je članak u "Njujork tajms magazinu" koji je otkrio postojanje "kancelarije za Bin Ladena" unutar pakistanke obaveštajne agencije ISI.
Džoselin objašnjava da su džihadisti koji su bili posebno bliski ISI-ju bili i u stalnom kontaktu sa Bin Ladenom i njegovim saradnicima.
- Oni su delovali pod okriljem pakistanske države i bili bliski sa Bin Ladenom i komunicirali sa njim sve do njegove smrti - tvrdi Džoselin.
