Evo u čemu je pogrešio Bin Laden
Poput napada na Perl Harbor, teroristički napad od 11. septembra bio je velika taktička pobeda neprijatelja Amerike. Ali, u oba slučaja taktički uspeh napada nije bio praćen strateškim pobedama, već sasvim suprotno, piše CNN u svojoj analizi.
Japanci su u Perl Harboru postigli značajnu pobedu, ali napad je SAD uvukao u Drugi svetski rat i četiri godine kasnije Japan je bio u ruševinama, potpuno poražen.
Slično tome, Al Kaida je napadima od 11. septembra Americi priredila veliki šok, kao i većem delu sveta. Američki neprijatelji nisu uspeli da izvedu napad na teritoriji SAD još otkako su Britanci spalili Belu kuću 1814. godine.
Godinama su dva velika okeana, Atlantik i Pacifik, štitili Ameriku od neprijatelja. Tome je napadima Al kaide došao kraj, piše analitičar CNN-a Piter Bergen.
Postoje, naravno, razlike između sveta posle Drugog svetskog rata i 11. septembra. Posledica Perl Harbora nije bila samo pobeda saveznika u ratu, već i početak američkog globalnog liderstva i dominacije.
Pročitajte još:
* "Amerika širi laži o ubistvu Bin Ladena"
Rat sa džihadistima
Posle prvobitnog uspeha u Avganistanu posle napada, pobeda nije bila gotova stvar za Ameriku. Umesto toga, američke snage su se uključile u neprestan rat s mnogim opskurnim džihadističkim grupama, među kojima je Islamska država najnovija. To sada deluje kao kvazi-permanentno stanje koje bi moglo da nadživi sledeći predsednički mandat.
Kada je Kongres odobrio upotrebu vojske posle napada 11. septembra, niko nije mogao ni da pretpostavi da će ta odluka biti osnova za američke ratove čitavu deceniju i po kasnije.
Osama bin Laden se nadao da će napad izvršiti pritisak na američke vođe da smanje podršku bliskoistočnim režimima. On je hteo da se vlast u arapskim zemljama zameni vlašću u stilu talibana.
Konkretno, hteo je da SAD obustave podršku Saudijskoj Arabiji. Saudijska kraljevska porodica bila je njegova glavna politička meta.
Kako je pobeda pretvorena u spektakularan poraz
U video snimku objavljenom nekoliko nedelja posle napada na SAD, Bin Laden je rekao da "ni Amerika ni ljudi koji u njoj žive neće moći da sanjaju bezbedan život sve dok ne možemo da ga živimo mi u Palestini, kao i pre nego što sve neverničke armije ne napuste svetu Muhamedovu zemlju (Saudijsku Arabiju)".
Video nije objavljen u najsrećnijem trenutku za Bin Ladena, jer je istog dana počeo napad SAD na talibane i Al Kaidu u Avganistanu. Dva meseca kasnije, talibani su najureni iz Avganistana, a neki od njih su pobegli u susedni Pakistan i Iran.
Bin Laden je katastrofalno loše procenio kakav će biti odgovor Amerike na napade 11. septembra, jer je živeo u zabludi da su SAD slabe. On je u intervjuu CNN-u iz 1997. godine tvrdio da su SAD "zmaj od papira", ukazujući na povlačenje iz Vijetnama ranih 1970-ih, Libana 1980-ih i Somalije 1993. godine.
Neverovatno zvuči ideja da je on verovao da će napadi na Njujork i Vašington rezultirati američkim povlačenjem s Bliskog istoka. Umesto toga, Amerika je brzinski srušila talibane i Al Kaidu u Avganistanu.
Američko prisustvo u ovom regonu dodatno je pojačano novim bazama u Bahreinu, Kuvajtu, Kataru i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, uz okupiranje teritorija Iraka i Avganistana. Bin Ladenova taktička pobeda tako se pretvorila u spektakularnu stratešku grešku.
CIA je u međuvremenu eliminisala desetine vođa Al Kaide u napadima dronovima. CIA je dovela na kraju i do ubistva samog Bin Ladena, koga su pripadnici specijalnih snaga SAD ubili u Abotabadu u Pakistanu.
Uvod u nastanak Islamske države
Al Kaida posle toga nije izvela nijedan napad na ciljeve u Americi.
Abu Musab al Suri, sirijski džihadista koji je Bin Ladena znao od 1980-ih godina, objavio je na internetu istoriju džihadističkog pokreta u kojoj je opisao stratešku katastrofu koja je zadesila Talibane i Al Kaidu posle 11. septembra.
- Amerika je uništila Islamske emirate talibana u Avganistanu, koji je postao utočište za mudžahedine. Džihadistički pokret je stekao slavu 1960-ih godina, a nastavio je da raste '70-ih i '80-ih, ali to je sve uništeno 11. septembra - stoji u dokumentu Al Surija.
Ipak, jedan od vojnih komandanata Al Kaide Saif al-Adel rekao je 2005. godine da su udari na Njujork i Vašington bili đavolski lukav plan da se Amerika isprovocira na greške.
- Takvi napadi mogu nekog da nateraju na nasumične napade i isprovociraju ga da napravi ozbiljne, a nekad i fatalne greške... Prva takva reakcija je bila invazija na Avganistan.
Bilo i grešaka
Međutim, ne postoje nikakvi dokazi da su Amerikanci planirali napad na Avganistan pre 11. septembra.
CNN ipak zaključuje da je bilo i grešaka. Kada je Džordž Buš napao Irak 2003. godine, bila je to jedna od najvećih grešaka američke spoljne politike u istoriji. Što je najgore, napad na Irak je doveo do stvaranja Al Kaide u Iraku 2004, odakle je kasnije nikao Isis.
Isis je u početku napade ograničio na teritorije Iraka i Sirije, ali je kasnije proširio polje delovanja. Oni su preuzeli odgovornost za rušenje ruskog aviona sa 224 putnika u Egiptu, a oni su izveli i napade u Parizu.
