Lov na Bin Ladena (8): Udar na CIA u Kostu

Posle Božića 2009. godine u CIA počinju da shvataju da niko od operativaca nije zapravo svojim očima nikada video doktora Balavija, te da se ogromne nade polažu u čoveka o kojem veoma malo znaju.

Ulaz u Lamp Čepmen u Kostu

Zadatak upoznavanja sa Balavijem pripao je analitičarki Dženifer Metjus, šefici stanice CIA u Kostu i ženi koja je godinama bila zadužena za lov na Osamu bin Ladena. Svesni da bi za Balavija bilo preopasno da se s agentima CIA sastaje u Pakistanu, Metjusova je uredila da Balavi neometano, krišom pređe granicu i dođe do isturene vojne baze Kamp Čepmen i tamo se sastane s analitičarima CIA.

Dogovoreno je da se sastanak upriliči 30. decembra, a Metjusova je čak napravila i tortu namenjenu Balaviju povodom njegovog rođendana, koji je bio samo nekoliko dana ranije.

Dženifer Metjus

Kako ništa ne bi preplašilo ubačenog agenta CIA u Al Kaidu, Metjusova je naredila i da se snajperisti sklone s pozicija na ulasku u bazu, da se automobil kojim Balavi prilazi ne kontroliše, kao i da se sam Balavi i njegov vozač ne pretresaju na ulasku u bazu, što je, inače, sasvim normalna procedura.

Baza Čepmen

Radoznali i zapravo nestrpljivi da se što pre vide i pozdrave svog novog doušnika, ispred glavne zgrade baze Čepmen izašli su skoro svi agenti CIA određeni da razgovaraju s Balavijem. Pored njih, pred zgradu su izašli i ugovorci pod oružjem, zaduženi za obezbeđenje agenata CIA.

Beli auto je prišao, zaustavio se i dok je Metjusova s osmehom prilazila Balaviju, ovaj je počeo da mrmlja nešto na arapskom. Ugovorci telohranitelji su se uznemirili, podigli puške, ali je bilo kasno. Balavi je posegao rukom za ogrtač i aktivirao razoran eksploziv u automobilu. U eksploziji su poginuli Dženifer Metjus i još šestoro oficira CIA i ugovoraca. To je bio drugi najkrvaviji napad na CIA u istoriji, odmah iza onoga u Bejrutu 1983. kada je u bombardovanju američke ambasade poginulo devetoro agenata CIA.

Ispostavilo se da doktor Balavi nije špijunirao Al Kaidu za račun CIA, već ih je navukao da mu poveruju, a on je od starta pripremao udar na američke agente.
Džon Brenan, Obamin savetnik za borbu protiv terorizma, koji će 2013. postati i direktor Agencije, rekao je da je taj čin razbesneo operativce koji su više nego ikad postali rešeni da se domognu Bin Ladena. Ulsedila je nezapamćena serija lansiranja dronova u Pakistanu i u prvim nedeljama posle napada u Kostu u plamenskoj oblasti Pakistana ubijeno je više od 60 militanata.

Balavi snima poruku pred samoubilački napad

Pod rukovođenjem Liona Panete, CIA je više nego ikada ranije krenula da agresivno radi u problematičnoj avgansko-pakistanskoj pograničnoj oblasti. Poslato je puno terenskih operativaca, preusmereni su sateliti, povećani budžeti. Prema rečima Šamile Čandhari koja je u Obaminom Savetu za nacionalnu bezbednost zadužena za Pakistan, seća se da je 2010. godine više od 400 zvaničnika SAD čekalo pakistanske vize. Jasno je da mnogi među njima nisu bili konvencionalne diplomate.

Prodor

Sve do 2010. CIA nije imala gotovo nikakvih ozbiljnih tragova koji bi ih doveli do Kuvajtija. Tek tada su uz pomoć neimenovane prijateljske tajne službe CIA uspeli da identifikuje pravo ime Bin Ladenovog kurira - Ibrahima Saeda Ahmeda, ali još nisu znali i gde se on nalazi.

Hladni Obama

Čim je CIA prikupila dovoljno snimaka kuće u idiličnom kraju Abotabada, Paneta je otišao kod predsednika Baraka Obame kako bi ga obavestio u napretku.
Pred celim Savetom za nacionalnu bezbednost Paneta je prikazivao satelitske snimke, podatke o kuriru, konspirativnoj komunikaciji, visokim zidovima i odlascima džipom u Pešavar, grad u kojem je Osama bin Laden dve decenije ranije i osnovao Al Kaidu.
Predsednik je mirno slušao. Delovao je zainteresovano, ali nije bio uzbuđen. Ni sam nije bio spreman da srlja u zaključcima, sećaju se sastanka. Osmatranje je nastavljeno.

Do prodora je došlo u junu 2010. kada su Kuvajti i njegov brat promenili način komuniciranja mobilnim telefonima, postajući pomalo neoprezni. To je omogućilo CIA da "geolocira" signal.

Paralelno s time CIA s pakistanskim ISI pokreće operaciju povezivanja sumnjivih brojeva telefona sa osobama za koje se verovalo da su deo Al Kaide. Pakistanci nisu znali da jedan od ciljanih brojeva telefona pripada Kuvajtiju, ali su iz slučajnih razgovora shvatili da jedan korisnik govori čas na arapskom, čas na paštunskom jeziku.

Ključni trag otkriven je u leto 2010. kad je NSA (Nacionalna obaveštajna agencija) uhvatila razgovor Kuvajtija sa jednom od osoba koja živi u jednoj od država persijskog zaliva. Zapravo je ta druga osoba bila prisluškivana. Taj presretnuti razgovor je bio znak da se u CIA popale crvene lampice.

"Nedostajao si nam. Gde si bio?" upitao je čovek iz Zaliva.

"Ponovo sam s ljudima s kojima sam bio ranije" odgovorio je Kuvajti.
Usledila je dramatična tišina koja je analitičarima ukazala na to da je Kuvajtijev sagovornik vrlo dobro znao s kojim je to "ljudima" Kuvajti ponovo.
"Nek vas bog čuva" odgovorio je čovek iz Zaliva i prekinuo vezu.

Ipak, poučeni lošim iskustvima, u CIA su bili oprezni u pogledu izvlačenja zaključaka. Snimljeni razgovor su isprva shvatili kao znak da je Kuvajti još uvek neko važan u Al Kaidi, ali ništa više od toga.

Poverljivi razgovori: Obama sa Tomom Donilonom

Nacionalna obaveštajna agencija, koja se inače bavi isključivo elektronskom špijunažom, uspela je da locira telefon Kuvajtija, negde u severnom Pakistanu. To, međutim, nije bilo dovoljno i za precizno lociranje kurira. Naime, Kuvajti je primenjivao rigorozne mere bezbednosti, pa je tako bateriju vadio iz mobilnog telefona daleko pre nego što bi se vratio u svoju kuću u Abotabadu, a stavljao bi je tek kad stigne u Pešavar, odakle je telefonirao. Drugi problem za obaveštajce bio je i to što je Pakistan zemlja od 180 miliona stanovnika. Vrlo haotična i teška za utvrđivanje bilo kakvih pravila ponašanja.

Oko na misterioznoj kući

Niko u CIA još nije bio spreman da poveruje da se u velikoj kući krije Osama bin Laden. Isprva su analitičari smatrali da je to samo kurirov dom, te da će biti potreban još jedan krug osmatranja da bi se došlo do vođe Al Kaide, ako Kuvajti uopšte ima još veze sa njim.

Krajem avgusta 2010. visoki zvaničnik Protivterorističkog centra CIA otišao je do direktora Panete:

"Pratili smo osumnjičenog kurira, čoveka koji je u prošlosti imao veze sa Bin Ladenom i tokom praćenja smo došli do ove tvrđave."

"Tvrđave?" upitao je Paneta.

"Pričajte mi o toj tvrđavi! Ovo je vrlo čudno. Veoma misteriozno. Hoću da svi raspoloživi resursi budu usmereni na to šta se događa u tom objektu", insistirao je direktor CIA.

U avgustu 2010. pakistanski saradnik CIA na terenu, uz pomoć jednog agenta iz Vašingtona, vozio se krkljancem pešavarskih ulica ne bi li locirao čas jak, čas slab signal Kuvajtijevog telefona. Znali su da on u tom trenutku razgovara, da je u Pešavaru, ali ne i gde je. U jednom trenutku se signal toliko pojačavao da su agenti shvatili da je Kuvajti tu negde, unutar 15 metara od njih.

Kad su se osvrnuli ugledali su čoveka u tipičnoj pakistanskog odeći, s bradom i brkovima kako drži telefon u ruci. Agent CIA je fotografisao Kuvajtija, kako bi fotografije uporedili s onima koje su imali u centru u Islamabadu. Snimljene su i tablice belog suzuki džipa, koji je Kuvajti vozio, ianače relativno retkog vozila u Pakistanu, što je olakšavalo praćenje. Vozilo je praćeno sve do Abotabada.

Kada se konačno zaustavio, agenti CIA su bili iznenađeni. Kuvajti se džipom uvezao u veliki objekat, opasan visokim zidom, očigledno podignutim kako bi odvratio poglede radoznalaca.